Page 45 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

Uloga straina leve pretkomore Hipertenzija, dijabetes i hronična bolest bubrega
u studijama i kliničkoj praksi Dokazano je da, kao česti komorbiditeti i značajni kar-
Dijastolna disfunkcija leve komore i HFpEF diovaskularni faktori rizika, hipertenzija, dijabetes melitus
i hronična bubrežna bolest, nezavisno dovode do morfo-
Budući da je leva pretkomora direktno izložena pritisku loških i funkcionalnih abnormalnosti leve pretkomore. Pro-
punjenja leve komore u toku dijastole, dilatacija leve pret- mene u vrednosti straina leve pretkomore se javljaju ranije
komore predstavlja potentan dokaz dijastolne disfunkcije u odnosu na promene u volumetrijskim merama funkcije
leve komore. Iako su dokazani brojni, faktori rizika koji do- leve pretkomore 30-32 . Osim toga, primena 2D STE straina se
prinose dijastolnoj disfunkciji, precizni patofiziološki meha- pokazala korisna u određivanju efekta lekova na funkciju
nizmi koji su u osnovi progresije od dijastolne disfunkcije leve pretkomore, gde je utvrđeno poboljšanje rezervoarne,
do simptomatske srčane insuficijencije su još uvijek slabo provodne i funkcije pumpanja krvi leve pretkomore, nakon
definisani 21, 22 . primene lekova koji deluju na renin-angiotenzin-aldosteron
sistem (Renin-Angiotensin-Aldosterone System, RAAS) i beta
Morris i saradnici su dokazali da je funkcija leve pretko-
more (dobijena i volumetrijski i korišćenjem 2D STE strai- blokatora kod pacijenata sa blagom do umerenom hiper-
tenzijom , što može imati značajnu dalju primenu u klinič-
33
na) obrnuto proporcionalna pritisku punjenja leve komore
(mitralni E/e' odnos), kao i stepenu dijastolne disfunkcije . kim ispitivanjima određenih lekova.
23
Dokazano je i da PALS korelira sa invazivno izmerenim pri- Atrijalna miopatija, atrijalna fibrilacija i moždani
tiscima u levoj komori, kao i sa vrednostima N - terminalnog udar
moždanog natriuretskog peptida (N-terminal pro-brain na-
triuretic peptide, NTproBNP) . Razvoj atrijalne miopatije zahteva kompleksnu poveza-
24
nost mnogobrojnih faktora koji doprinose njenoj progresiji.
Bazirano na trenutno dostupnim podacima, PALS je Najbitniji među njima su atrijalna fibroza, inflamacija, go-
mnogo efikasniji parametar nego LAVI za procenu dijastol- jaznost i metaboličke promene, autonomna disfunkcija u
ne disfunkcije leve komore, budući da ima bolju korelaciju kombinaciji sa komorbiditetima, kao i sama atrijalna fibri-
sa pulmonalnim kapilarnim pritiskom i pokazuje raniji odgo- lacija (Atrial Fibrillation, AF) . Atrijalna fibrilacija i atrijalna
34
vor na tretman, tako da se nameće kao senzitivniji marker miopatija su usko povezane u začarani krug gde miopatija
fibroze leve pretkomore, a takođe i kao odličan prognostički vodi ka AF, a i obrnuto - AF sama po sebi indukuje električno
indikator . Strain leve pretkomore bi u budućnosti mogao i strukturno remodelovanje koje pogoršava miopatiju .
25
35
biti jedan od parametara karakterizacije pojedinačnih feno-
tipa srčane insuficijencije sa očuvanom ejekcionom frakci- Prilikom kliničke procene pacijenata sa AF, primarni fo-
jom (Heart Failure with Preserved Ejection Fraction, HFpEF). kus je trenutno na identifikaciji faktora rizika kao što su hi-
Obzirom da trenutna definicija HFpEF ostaje nedovoljno pertenzija, dijabetes, srčana slabost, valvularne bolesti srca
precizna, klarifikacija upotrebom straina leve pretkomore bi i plućni embolizam. Bez obzira na to što su pretkomore izvo-
mogla biti korisna. rište ove aritmije, nedostaje njihova sistematična procena
mimo mera veličine i volumena. Dodatno, ehokardiografske
Merenje PALS takođe omogućava izračunavanje indeksa karakteristike LA i LAA nisu trenutno deo kliničkih odluka,
krutosti leve pretkomore (E/e′/PALS), koji predviđa smanjeni kao što je iniciranje antikoagulacije korišćenjem CHA2DS2-
kapacitet vežbanja kod pacijenata sa srčanom insuficijenci- VASc sistema bodovanja . Dokazano je da je PALS neza-
36
jom i dodatno razlikuje HFpEF od nesrčanih uzroka dispne- vistan faktor rizika za nastanak akutnog embolizma kod pa-
je . cijenata sa AF, što je potvrđeno i u podgrupama pacijenata
26
sa paroksizmalnom AF i graničnim vrednostima CHA2DS2-
HFrEF i neželjeni kardiovaskularni ishodi
VASc skora . Ova saznanja naglašavaju potencijalnu ulogu
37
Uočeno je da su vrednosti straina leve pretkomore zna- straina leve pretkomore u stratifikaciji rizika za moždani
čajno niže kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa udar i vođenju antikoagulantne terapije.
redukovanom ejekcionom frakcijom (Heart Failure with redu- Pored atrijalne miopatije uzrokovane hemodinamskim
ced Ejection Fraction, HFrEF), što je izraženije u idopatskim
kardiomiopatijama u odnosu ishemijsku bolest srca . Doka- stresom u sklopu bolesti kao što su hipertenzija i hiper-
27
trofija leve komore, brojne sistemske inflamatorne bolesti
zana je uloga straina u praćenju odgovora na medikamen-
tozni i resinhronizacijski tretman srčane insuficijencije , a (npr. reumatoidni artritis i psorijaza) se dovode u vezu sa
28
narušenom funkcijom leve pretkomore i povećanim rizikom
naglasak se stavlja i na prognostičku ulogu u predikciji neže- 38, 39
ljenih kardiovaskularnih ishoda. U studiji koja je obuhvatala za atrijalnu fibrilaciju . Globalni longitudinalni strain leve
pretkomore se kao najranija manifestacija kardijalne involvi-
simptomatske HFrEF pacijente utvrđeno je da je PALS ne-
zavisni prediktor mortaliteta i potrebe za transplantacijom ranosti pokazao korisnim u detekciji supkliničke dijastolne
disfunkcije kod pacijenata sa sistemskim lupusom (Systemic
srca .
29
Lupus Erythematosus, SLE) .
40

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2024; 3(11):41-46. 43