Page 13 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

Tabela 2. Ishodi studija toksičnih posledica primene normobaričnog kiseonika i rizik od sklonosti (bias)
Visok rizik od pristrasnosti

Upala pluća ili
Simptomi toksičnosti Klinički znaci toksičnosti Radiografski znaci ARDS kao kom-
Studija
kiseonika kiseonika toksičnosti kiseonika plikacije terapije
Randomizacija Zaslepljivanje
kiseonikom Određivanje redosleda Prikrivanje redosleda Pristrasnost selekcije Pristrastnost ekstrakcije Selektivno izveštavanje Prekratko praćenje Veliki gubitak pacijen.

Vonbank Nema Nema Nema Nema
et al, 2003.
Dva od 21 poena na
Rockswold Nema Nema kiseoniku imalo je Incidencija nije
et al, 2010. konsolidaciju plućnog povećana
tkiva
Caspersen Nema Nema Nema Nema
et al, 2013.
Foschino
Barbaro Nema Nema Nije prijavljen Nema
et al, 2005.
Ackerman Ne prijavljen Plućni edem Bilateralno plućni Nije prijavljen N/A* N/A N/A N/A
et al, 1988. edem
Nema respiratornih
Van De Water simptoma, iritacija očiju Nema Nema Nije prijavljen
et al, 1970.
nakon 6-11 h
Crvenilo i edem dušnika kod
Nema supsternalne
svih pacijenata, erozije duš-
Sackner nelagodnosti, 2 od 10 nika kod 3 od 10 pacijenata i Nije prijavljen Nije prijavljen
et al, 1975. pacijenata su imali preterana sekrecija kod 5 od
simptome bronhitisa
10 pacijenata
95% od onih koji su udisali
100% O i 50% od onih na
2
75% O su imali supsternalnu
2
nelagodnost posle 14 h u
proseku; 43% na 100% O je 79% pacijenata na 50%, 75%
ili 100% O je imalo smanje-
2
dobilo nazalnu kongestiju 2
Comroe i korizu, 32% bolove u grlu nje vitalnog kapaciteta pluća; Nema Nema
et al, 1945. 25% je osećalo umor, 15%
i 54% kašalj. 23% na 100% bolove u zglobovima, 9% je
O imalo je konjuktivalnu
2
iritaciju i 25% nelagodnost imalo parestezije.
u ušima. Oni koji su udisali
50% kiseonik nisu imali
simptome.
Blagi eritem dušnika i bron-
Davis Supsternalna nelagodnost hijalne sluzokože kod 6 od 14 Nije prijavljen Nije prijavljen
et al, 1983. kod 9 od 14 ispitanika
ispitanika
Montgomery Retrosternalni bol posle Nije prijavljen Nije prijavljen Nije prijavljen
et al, 1989. udisanja 100% O 9 sati
2
Plućna kapilarna proliferacija
Pratt, 1958. N/A – postmortem studija i zadebljanje alveolarnih Pneumonija kod 1 od Nije prijavljen N/A N/A N/A
8 ispitanika
septa kod 4 od 8 ispitanika
Legenda: * N/A – nije primenjivo
Diskusija koncentraciji većoj od 50% nastupile su tek nakon prime-
ne kiseonika duže od 6 sati, brzinom većom od 7 L/min, a
Iako se normobarična primena kiseonika kroz respira- uglavnom su se ogledale u upali traheobronhijalne sluznice,
torni trakt svakodnevno sprovodi na milionima pacijenata sa epitelnim erozijama. Alveolarno oštećenje, koje rezultira
širom sveta, postoji iznenađujuće malo kliničkih studija koje upalom pluća ili sindromom akutnog respiratornog distre-
su se direktno bavile graničnom dozom kiseonika iznad sa, nije sa sigurnošću dokumentovano.
koje se pojavljuju prvi znaci toksičnosti. U našem sistemat-
skom pregledu pronašli smo 11 studija na ljudima, od kojih Zbog izlaganja tkiva visokoj koncentraciji kiseonika, pre-
je samo nekoliko spadalo u kategoriju randomizovanih kli- ko sistema prenosa elektrona u mitohondrijama, nastaje
ničkih studija i bile su lošeg kvaliteta. Ni u jednoj od ana- superoksidni anjon koji lako gradi peroksinitrit jon sa azot
liziranih studija terapija kiseonikom nije izazvala toksične monoksidom . Oba slobodna radikala (superoksid anjon i
22
efekte na respiratorni trakt, ako je koncentracija kiseonika peroksinitrit jon) direktno remete funkcionisanje mnogih
u udahnutom vazduhu bila manja od 50%, bez obzira na ćelijskih enzima, što se može pretvoriti u vidljivi toksič-
brzinu primene. Toksične posledice udisanja kiseonika u ni efekat ako se prevlada kapacitet superoksid dismutaze

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2023; 2(5):7-13. 11