Page 53 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

mehanizmima na redukciju pritiska i alfa-metil-DOPA kao Sem što smanjuje simpatičku nervnu aktivnost, mokso-
alfa 2 adrenergički agonist koji ostvaruje centralne efekte, nidin poboljšava insulinsku rezistenciju i smanjuje nivo lep-
sa značajnim brojem α2-adrenergičkih receptora (α2-AR) u tina u plazmi . Simpatička aktivacija je glavna komponen-
17
pljuvačnim žlezdama, nucleus coeruleus i nucleus tractus so- ta insulinske rezistencije u kliničkim eksperimentima i kod
litarii. Ovakva distribucija alfa 2 receptora nalazi se u osnovi osoba sa dijabetesom tip 2 . Srčana autonomna disfunkcija
18
nastanka neželjenih efekata terapije u smislu bradikardije, je prisutna kod 30-50% pacijenata sa dijabetesom i 40% go-
sušenja usta i sedacije, zbog čega se ovi lekovi teže tolerišu jaznih pacijenata bez dijabetesa 18-20 . Moksonidin dokazano
uprkos njihovoj neospornoj efikasnosti. smanjuje nivo glukoze u plazmi i povećava indeks osetljivo-
sti na insulin za 21%, u poređenju sa placebom kod goja-
Sledeća faza u poboljšanju podnošljivosti centralnih an- znih i pacijenata sa insulinskom rezistencijom sa umerenom
tihipertenziva je razvoj agonista koji svoj efekat ostvaruju hipertenzijom 20, 21 . Dokazano je efikasan, bilo da se koristi
centralno, neselektivno i selektivno se vezujući za imidazo- kao monoterapija ili u kombinaciji u lečenju hipertenzije
linske receptore. Hipotenzivni efekat centralnih neselektiv- kod koje dominira simpatička hiperaktivnost, naročito kod
nih imidazolinskih agonista nastaje kao rezultat aktivacije i pacijenata sa metaboličkim sindromom, gojaznih, pacijena-
neadrenergičkih I1-imidazolinskih receptora i α2-adrener- ta sa prehipertenzijom i stresom izazvanom hipertenzijom
gičkih receptora (α2-AR) u primarnom regulatoru simpati- gde postoji kateholaminska hiperaktivnost 11-22 . Tako je u stu-
kusa (Rostral Ventrolateral Medulla, RVLM), dok sedativno diji Waters-a i saradnika koja je obuhvatila 566 ispitanika,
sporedno dejstvo ovih antihipertenziva nastaje usled akti- pokazano da je 52% pacijenata nakon 8 nedelja postiglo
vacije samo α2-AR u locus coeruleus. RVLM neuroni primaju dobru regulaciju krvnog pritiska isključivo monoterapijom
ekscitatorni signal iz gornjih delova mozga - nucleus tractus moksonidinom u dozi 0,4 mg/dan, dok je čak 93,01% pa-
solitarii i area postrema. U ovoj grupi centralnih antihiper- cijenata iz preostale grupe koja je intervenciono, dodatno
tenziva se izdvajaju klonidin i moksonidin. Klonidin je mešo- kombinovano, tretirana drugim antihipertenzivom uz mok-
viti agonist imidazolinskih receptora i α2-AR u RVLM (oblasti sonidin ostvarilo zadovoljavajuću kontrolu . Konzistentni
22
kritičnoj za centralnu kontrolu perifernog simpatičkog ner- sa prethodno citiranim rezultatima su i rezultati multicen-
vnog sistema) i α2-AR u locus coeruleus 9, 10 . Moksonidin je vi- trične prospektivne studije kojom su obuhvaćeni pacijenti
sokoselektivan agonista I1 receptora, koji upravo zbog svo- sa rezistentnom hipertenzijom i komorbiditetima praćenim
je imidazolinske selektivnosti ima najbolju podnošljivost uz povišenim tonusom simpatikusa, kakvi su gojaznost, dijabe-
komparabilnu efikasnost u poređenju sa drugim centralnim tes, hronična bubrežna slabost, sleep apnea. Kod ovih bole-
antihipertenzivima, koja se objektivizuje dobrom kontrolom snika se zamena ili dodavanje moksonidina konvencional-
krvnog pritiska uz dodatno povoljan efekat na metaboličke noj terapiji pokazalo kao odlična alternativa, u slučajevima
parametre 9-11 . nezadovoljavajućeg terapijskog odgovora . Na fiziološkom
23
Kada govorimo o multiplim sinergističkim mehanizmi- mehnanizmu dejstva centralnih antihipertenziva, pre svega
ma kojima moksonidin utiče na regulaciju krvnog pritiska, mogućnosti prolaska hematoencefalne barijere se zasniva-
polazimo od premise da je povišena simpatička aktivnost, ju i studije koje ispituju efekat tzv. target terapije nanomole-
24
pre uzrok nego posledica povišenog krvnog pritiska . Pove- kulima na neurogenu hipertenziju .
12
ćana simpatička aktivacija se vidi u ranoj fazi hipertenzije i
kod mladih osoba sa graničnom hipertenzijom 12-15 . Sa druge
strane, nivo norepinefrina u plazmi kod osoba sa hipertenzi-
jom je značajno viši u odnosu na normotenzivne osobe kao i
povećano ukupno, kardijalno i renalno neuralno pražnjenje
norepinefrina, uz smanjeno preuzimanje u sinapsama 13, 14 .
Takođe, moksonidin snižava BP smanjujući sistemski vasku-
larni otpor, bez značajnijeg smanjenja pulsa i minutnog vol-
umena, te za razliku od beta blokatora ne stvara zamor 12-16 .

Zaključak

Centralni antihipertenzivi su dokazano efikasni i bezbedni, bilo da se koriste kao monoterapija
ili u kombinaciji u lečenju hipertenzije kod koje dominira simpatička hiperaktivnost, naročito
kod pacijenata sa metaboličkim sindromom, gojaznih, pacijenata sa prehipertenzijom i stresom
izazvanom hipertenzijom gde postoji kateholaminski eksces. Ova sveobuhvatna efikasnost je
praćena poželjnim metaboličkim efektima uz optimalan profil neželjenih dejstava.

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2024; 3(11):49-52. 51