Page 77 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

su od posebnog značaja, a mogu se javiti u ovoj fazi bolesti negativan rezultat. U ovom kontekstu se najčešće koristi
su lajm karditis i rana neuroborelioza. ELISA (Enzyme-Linked Immunosorbent Assay) . Prisustvo IgM
12
antitela je relevantno samo unutar prvih mesec dana od
Lajm karditis predstavlja pankarditis u sklopu lajmske uboda krpelja . Razlog je intrinzički niska specifičnost ovih
14
bolesti i najčešće se manifestuje varijabilnim stepenima antitela koja vodi velikom broju lažno pozitivnih rezultata,
atrioventrikularnog bloka (zahvatanje sprovodnog sistema te se IgM razmatraju kao dokaz lajmske bolesti samo ako
srca), mada se mogu javiti i simptomatski perikarditis i/ili je još uvek rano da bi bila sintetisana IgG antitela, ili je pa-
miokarditis. Lajm karditis je u retkim prilikama vremenski cijent ranije bio inficiran B. burgdorferi, a sada se sumnja na
(kauzalnost je upitna) povezan sa smrtnim ishodima, te je u skorašnju reinfekciju 14, 15 . U svakom drugom kontekstu, ti-
tom konteksu jedna od najozbiljnijih manifestacija lajmske tar IgM antitela se ne smatra dijagnostički značajnim. Drugi
bolesti. stepen testiranja je primena tzv. potvrdnog testa što je u
Neuroborelioza je naziv za neuropatološke entitete iza- Srbiji Western blot test kojim se detektuju antitela na razli-
zvane infekcijom B. burgdorferi. U ranoj fazi mogu se javiti čite antigene B. burgdorferi. Test je visoko specifičan i ima
meningitis, mononeuritis multiplex, kranijalni neuritis i bolni za ideju da odbaci sve pacijente sa lažno pozitivnim skrinig
radikulitis, a najčešće se javlja tzv. Banvortov sindrom (trijas testom 12, 14, 15 .
kranijalnog neuritisa, bolnog radikulitisa i meningitisa) . Reverse blotting, tj. primena Western blot testa, pre ili si-
12
Relativno često se viđa i bilateralna paraliza VII kranijalnog multano sa ELISA testom nije ispitivana metodologija i ne
živca po perifernom tipu . Lajmska bolest je relativno česta, savetuje se u praksi . Tesitiranje krpelja na B. burgdorferi
12
16
a Belova paraliza relativno retka kod dece, te periferna para- infekciju je nestandardizovana metoda koja nema mesta
liza VII kranijalnog živca kod dece mora u kliničaru pobuditi u procesu donošenja diferencijalno-dijagnostičkih i tera-
sumnju na lajmsku bolest. pijskih odluka. Još jedan razlog za ovaj stav je činjenica da
Kasna lajmska bolest se dijagnostikuje mesecima ili go- krpelj može biti nezaražen, ali da je pacijenta istovremeno
dinama nakon uboda krpelja. Dominiraju kožne, reumato- ubola nimfa koja je zaražena, a koju pacijent nije primetio,
loške i neurološke forme bolesti. Praktično patognomonič- te samim tim ista nije ni poslata na analizu. S druge strane,
na kožna manifestacija lajmske bolesti je tzv. acrodermatitis prisustvo B. burgdorferi u krpelju nije garancija da je paci-
chronica atrophicans. Radi se o posledici hronične infekcije jent zaražen (npr. kada je krpelj kratko parazitirao na paci-
17
kože gde se mogu videti atrofija, modra diskoloracija ek- jentu) . Imidžing je krajnje nespecifičan za lajmsku bolest,
stenzornih površina distalnih ekstremiteta i testasti otoci na te nije od mnogo koristi osim kao dokaz prisustva miokar-
nadlanicama i dorzumima stopala . Mogu se javiti i prome- ditisa.
13
ne koje su slične morfei (ponekad prethodi inflamacija bez Terapija
skleroze) zbog kojih se još uvek vodi diskusija na temu B.
burgdorferi kao uzročnika nekih formi morfee . Relativno je Lajmska bolest se uvek leči antibioticima zbog potenci-
13
čest i mono- ili oligoartritis sa afekcijom perifernog skele- jala da se prezentuje kao oligosimptomatska hronična in-
ta . Konačno, infekcije nekim evropskim B. burgdorferi (isk- fekcija, a da ipak proizvede ozbiljna i trajnija oštećenja vi-
12
ljučujući B. burgdorferi sensu stricto) mogu, kod malog broja talnih organa. Za lečenje lokalizovane bolesti primenjuju se
pacijenata, dovesti do hroničnog progresivnog encefalo- peroralni doksiciklin, cefuroksim, amoksicilin ili azitromicin.
mijelitisa koji se manifestuje progresivnom paraparezom/ Najviše je ispitivan doksiciklin i sada je jasno da se lek daje u
paraplegijom i kognitivnom deterioracijom. Povremeno se dozi od 2 puta po 100 mg per os 10 dana. Ranije su savetova-
viđa i hronični aksonski poliradikuloneuritis. ne i kure od po 14 do 21 dan, ali su studije pokazale da je to
nepotrebno. Mogu se davati i standardne doze cefuroksima
Dijagnoza ili amoksicilina 14 dana ili azitromicin 7 dana kao alternativ-

15
Dijagnoza lajmske bolesti se postavlja na različite načine ni terapijski izbor .
zavisno od faze bolesti. Rana lokalizovana lajmska bolest je Terapija je uglavnom efikasna, mada postoje neke in-
klinička dijagnoza. Serologija je nedovoljno senzitivna u ovoj dicije (iz ogleda na životinjama) da je B. burgdorferi sklona
fazi bolesti, te se serološko testiranje ne preporučuje. Sama perzistiranju nakon izlaganja efikasnim antibioticima. Ovo
bakterija se nekada može kultivisati iz uzorka patološki iz- bi moglo značiti da postoji rizik od relapsa nakon uspešne
menjene kože ili se, pak, DNK B. burgdorferi može dokazati u terapije, ali tako nešto do sada nikada nije decidno dokaza-
bioptiranom tkivu, ali su obe metode nedovoljno senzitivne, no in vivo. U najmanju ruku, nije dokazana nikakva pozitiv-
a zametne i relativno skupe . na korelacija između primena višestrukih kura antibiotika i
12
Rana diseminovana lajmska bolest i kasna lajmska bo- iščezavanja perzistentnih simptoma kod pacijenata sa do-
lest se uglavnom dijagnostikuju (u odgovarajućem klinič- kazanom lajmskom bolešću, a svakako nije dokazna razlika
kom i epidemiološkom kontekstu) sekvencijalnom prime- u relevantnim ishodima lečenja poput kvaliteta života i/ili
15
nom dva testa različitih karakteristika (two tier testing). Prvi smrtnosti . S druge strane, na žalost, jasno su dokumento-
test je praktično skrining test koji je koncipiran tako da ima vani i publikovani prikazi slučajeva kod kojih je neadekvatna
veoma visoku senzitivnost, tj. minimalizuje šansu za lažno primena antibiotika za ,,hroničnu lajmsku bolest” dovela do

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2024; 3(11):73-79. 75