Page 76 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

Krpelji su prilagođeni hranjenju krvlju, a materije koje su iako je istraživačima bilo jasno da se radi o bolesti koja je u
deficitarne u krvi nadoknađuju kompleksnim i specifičnim kauzalnom odnosu sa ubodom krpelja .
9
metaboličkim procesima . Međutim, kako to nije dovoljno
3
da se snabdeju svim potrebnim materijama, često imaju U Evropi je u dvodecenijskom intervalu prijavljeno nešto
endosimbiotske bakterije kao što Francisella spp. i Coxiella više od 360.000 slučajeva lajmske bolesti. Kako bolest nije
spp . Sam čin hranjenja je olakšan čvrstim vezivanjem za podložna obaveznom prijavljivanju u svim zemljama Evro-
3
domaćina pomoću specifičnog usnog aparata, kao i ubriz- pe, a i deo inficiranih pacijenata nije prepoznat kao oboleo
gavanjem koktela od više hiljada proteina koji igra ulogu od lajmske bolesti, pretpostavlja se da je stvarna inciden-
antikoagulanta, antiinflamatorne supstance, analgetika i ca bolesti značajno veća. Situacija u Severnoj Americi je još
antihistaminika. Tokom višednevnog hranjenja, telo krpelja ozbiljnija i neki autori procenjuju da 300.000 građana SAD
može povećati volumen i više stotina puta, što nekada omo- godišnje oboli od lajmske bolesti.
gućava ubrzana deoba ćelija. Studije u SAD su pokazale da je potrebno da se zaraže-

Najstariji fosilni ostaci krpelja datiraju još iz doba krede ni krpelj kontinuirano hrani na čoveku najmanje 36 h da bi
(od pre oko 105 miliona godina). Ovo samo ilustruje nevero- postojala šansa da se unese inokulum B. burgdorferi dovo-
10
vatnu prilagodljivost ovih životinja uzevši u obzir da su prvi ljan da izazove lajmsku bolest . Situacija je slična i u Evropi
hominidi hodali Zemljom pre oko 2 miliona godina. Među- mada se pretpostavlja da je ,,prozor” u kome se patogen
11
tim, laici se često pitaju šta je svrha postojanja krpelja uzev- može preneti, kraći . Ergo, najrizičniji su ubodi I. ricinus koji
ši u obzir da su prenosioci bolesti i paraziti. Ima nekoliko je parazitirao na čoveku duže od 36 h ili nepoznato dugo, a
odgovora na ovo pitanje, a prvi je svakako da svrha nije ne- imponuje kao da se hranio duže vreme na osnovu volumena
što što je od velikog značaja u evolucionoj biologiji. Drugo, tela krpelja. Boravak u području koje je endemsko za lajm-
krpelji predstavljaju jedan deo biomase, te i izvor hrane za sku bolest tokom odgovarajućeg godišnjeg doba, na odgo-
niz organizama - od bakterija do sisara. Treće, iako izvesno varajućoj nadmorskoj visini i u odgovarajućem ekosistemu
nepopularno stanovište, jeste da bolesti koje prenose krpe- je conditio sine qua non za obolevanje od lajmske bolesti.
lji pomažu u kontroli populacije životinja na kojima krpelji Klinička slika
parazitiraju.
Bolest ima brojne manifestacije, ali su one gupisane u
Ekologija krpelja u Srbiji tri faze iz didaktičkih, patofizioloških i dijagnostičkih razlo-

U Srbiji je do sada detektovano nekoliko vrsta krpelja ga: lokalizovana lajmska bolest, diseminovana lajmska bo-
12
i to: I. ricinus, I. hexagonus, D. reticulatus, D. marginatus, R. lest i kasna lajmska bolest . Lokalizovana i diseminovana
sanguineus, H. punctata, H. concinna, H. marginatum. Najve- bolest se nekada zajednički nazivaju ranom lajmskom bole-
ći medicinski značaj, iz razloga koji će postati jasni nakon šću. Takođe, neretko se viđa preklapanje, tj. koegzistencija
diskusije u daljem tekstu, ima obični krpelj (I. ricinus) koji patoloških entiteta iz različitih faza bolesti.
je najvažniji vektor lajmske bolesti u Evropi. Ovaj krpelj Lokalizovana bolest praktično predstavlja kožnu infek-
prenosi i anaplazmozu, povratnu groznicu, babeziozu i kr- ciju koja se širi sa mesta uboda krpelja i naziva se erythe-
peljski encefalitis (Tick-Borne Encephalitis, TBE) i orbivirozu. ma migrans . Najčešće se javlja 3-30 dana nakon uboda
12
Medicinski značajni su i I. hexagonus (lajmska bolest), D. re- zaraženog krpelja i manifestuje se približno kružnom erite-
ticularis (TIBOLA, tularemija), H. maginatum (Kongo-krimska matoznom makulom koja se postepeno širi . Promena je
12
groznica), H. concinna (infekcija N. mikurensis), R. sanguineus bezbolna, a nekada može biti pruriginozna i često se javlja
(mediteranski pegavac). rezolucija u centru odakle potiče opis iz anglo-saksonske
literature - target (prim. aut. target se prevodi kao meta)
lezija. Erythema migrans može imati impozantne dimenzije
Lajmska bolest i nekada ima hemoragičnu komponentu, a najčešće će se

Uzročnik, vektor, ekologija, epidemiologija i istorijat spontano povući unutar mesec dana ako se ne primeni ade-
kvatna antibiotska terapija. Nakon primene adekvatne anti-
Najčešća vektorska bolest na severnoj hemisferi je lajm- biotske terapije, promena se brže povlači .
12
ska bolest. Ovu kompleksnu bolest izaziva spiroheta Borre-
lia burgdorferi, a u Srbiji je prenosi I. ricinus i, hipotetički, Diseminovana lajmska bolest ima brojne manifestacije
I. hexagonus. Uzročnik i bolest su prvi put dovedeni u vezu koje oslikavaju sistemsku diseminaciju patogena. Neke od
zahvaljujući naporima američkog mikrobiologa Vilhelma najznačajnijih su: diseminovane lezije nalik na erythema mi-
Burgdorfera. Burgdorfer je bio jedan od naučnika koji su grans, limfocitom, urtikarija, konjunktivitis, uveitis, migra-
proučavali epidemiju bolesti koja je podsećala na juvenilni torne artralgije i mijalgije, meningitis, encefalitis, bolni ra-
artritis, a koja je 1982. godine pogodila decu u gradu Lajm u dikulitis, kranijalni neuritis, mononeuritis multiplex, karditis
saveznoj državi Konektikat u SAD. Inače, različite manifesta- sa atrioventrikularnim blokom ili bez njega, hepatitis, sple-
cije lajmske bolesti su opisane u Evropi još krajem XIX i po- nomegalija, limfadenopatija, itd. Diseminovana faza počinje
četkom XX veka, ali nisu povezane u jedan patološki entitet nedeljama do mesecima nakon uboda zaraženog krpelja i
ne mora joj prethoditi erythema migrans . Dva entiteta koja
12

74
74 DOI: 10.5937/Galmed2411059K