Page 78 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

teških neželjenih reakcija među kojima su neke bile smrto- virusom . Najveći broj pacijenata zaraženih CCHFV ima
25
nosne 18, 19 . Konačno, nema nikakve svrhe ponavljati serolo- subkliničku bolest. Među simptomatskim pacijentima naj-
giju na B. Burgdorferi za potvrdu izlečenja (test of cure) јеr veći broj ima nespecifičnu febrilnost koja je često praćena
antitela perzistiraju godinama nakon primene terapije, a mijalgijama i artralgijama, kao i glavoboljom i povraćanjem.
bez obzira na modalitet lečenja i realnu uspešnost istog . Kod retkih pacijenata razvija se hemoragijska groznica koja
15
počinje eritemom lica i guše, a zatim se javljaju naznake
Neki pacijenti imaju perzistentne simptome nakon te- hemoragijskog sindroma (petehije, ehkimoze, konjunkti-
rapije i ovaj patološki entitet se naziva Post-Treatment Lyme valne hemoragije, hematemeza, epistaksa, hematurija i/ili
Disease Syndrome (PTLDS) 12, 15, 20 . Iako je primamljiva zamisao hemoptizije). Mortalitet od ove forme bolesti je veliki - oko
da je ovo dokaz neuspeha antibiotske terapije, perzistiranje 30% . Dijagnoza se najčešće postavlja serološki u drugoj
25
sekvenci nukleinskih kiselina specifičnih za B. burgdroferi ni- nedelji bolesti, mada se može postaviti i izolacijom virusne
kada nije dokazana u ljudskim tkivima nakon terapije. Kao RNK iz krvi u ranoj bolesti, a primenom molekularnih tehni-
što je gore već komentarisano, retretman antibioticima, nije ka poput PCR . Kauzalna terapija i vakcina protiv ove bolesti
25
konzistentno dovodio do poboljšanja 12, 15, 20 . Za sada nije ra- ne postoje .
25
zjašnjena patofiziologija ovog sindroma, niti su pronađene
efikasne terapijske mere u ovom kontekstu. Bhanja virus (BHAV) je izolovan davne 1974. iz H. pun-
ctatana na ostrvu Brač. Iste godine je dokazana i humana
Prevencija infekcija tim virusom. Tokom 1970-ih je seroepidemiološkim

Moguće je primeniti jednokratnu postekspozicionu pro- ispitivanjima utvrđeno da 31,5% stanovnika Brača ima anti-
filaksu u vidu 200 mg peroralnog doksiciklina . Međutim, tela na BHAV. Najčešće se manifestuje kao meningoencefa-
15
najbolja profilaksa je primena repelenata i nošenje zaštitne litis ili spastična parapareza. Dijagnostika nije lako dostup-
odeće kada se boravi u području endemskom za lajmsku na i uglavnom se bazira na serologiji. Kauzalna terapija ne
26
bolest 21, 22 . Za odstranjivanje krpelja nije potrebna nikakva postoji .
posebna obuka ili veština, te vodeći autoriteti savetuju da Infekcije evropskim orbivirusima iz Kemerovo grupe
krpelja odstrani bilo ko, pa i sam pacijent, a sa idejom da su veoma retke bolesti koje prenose I. ricinus krpelji . Do
27
se minimalizuje vreme hranjenja krpelja na pacijentu 15, 17 . sada nisu detektovane u Srbiji, ali jesu u zemljama Centralne
Zaostajanje delova usnog aparata krpelja u tkivu pacijenta i Zapadne Evrope, te je, kako vektor i rezervoari virusa po-
nije nikakav rizik za lajmsku bolest . Konačno, ne treba apli- stoje u Srbiji, veoma moguće da ova bolest postoji i u Srbiji,
15
cirati iritanse (benzin, alkohol, itd) na krpelja kako bi se on ali je neprepoznata. Bolest je najčešće po tipu nespecifične
lakše uklonio . Ovo može biti i kontraproduktivno jer može febrilnosti, ali se može javiti i neuroinfekcija . Prognoza je
15
27
naneti povredu pacijentu, a može i dovesti do ranije regur- odlična i većina pacijenata nema sekvele . Dijagnostika je
27
gitacije sadržaja digestivnog trakta krpelja, te povećati rizik skučena i zahteva slanje uzoraka krvi za serologiju ili uzora-
od zaražavanja. ka CST ili krvi na PCR dijagnostiku u visoko specijalizovanu
laboratoriju kakva momentalno ne postoji u našoj zemlji .
27
Terapija i vakcina ne postoje, a srećom nisu ni potrebne po-
Ostale bolesti koje izazivaju krpelji što su smrtni slučajevi praktično nezabeleženi .
27
Krpeljski encefalitis (Tick-borne encephalitis, TBE) je bo- Mediteranski pegavac je jedna od najopasnijih rikecio-
lest koju izazva tick-borne encephalitis virus iz grupe Flaviviri- za i javlja se, kao što se može zaključiti po imenu, u medite-
dae . Najčešće se prenosi ubodom I. ricinus mada se može ranskom litoralu . Uzročnik ove bolesti je R. conori, a slične
23
28
dobiti i konzumiranjem kontaminiranog mleka . Bolest je infekcije (obično se ne smatraju za mediteranski pegavac per
23
neretko bifaznog toka kada se incijalno prezentuje kao nes- se, već se opisuju kao mediteranskom pegavcu slične bole-
pecifična febrilnost, da bi nakon tranzitornog poboljšanja sti) u našoj zemlji bi ga mogle izazvati R. massiliaei i R. mona-
došlo do pojave encefalitisa . Ređe se javljaju meningitis, censis. Ove infekcije su obično benignijeg toka u odnosu na
23
mijelitis i poliradikuloneuritis 23, 24 . Encefalitis se može pre- pravi mediteranski pegavac . Mediteranski pegavac i njemu
28
zentovati kao rombencefalitis, a neretko se javlja i pareza/ slične bolesti se prenose ubodom R. sanguineus (R. mona-
plegija kranijalnih živaca, pa ovaj patološki entitet figurira censis prenosi I. ricinus) i na mestu uboda krpelja se često
u raznim diferencijalno-dijagnostičkim razmatranjima 23, 24 . viđa tipična kružna eshara po kojoj je bolest u kolonijalnoj
Dijagnoza se najčešće postavlja serološki od druge nedelje francuskoj dobila ime ,,fièvre boutonneuse” . Bolest se mani-
28
bolesti . U nekim državama (poput Austrije) dostupna je festuje i petehijalnom ospom, febrilnošću, glavoboljom, mi-
23
vakcina. Specifična antimikrobna terapija ne postoji, a smrt- jalgijama, hepatosplenomegalijom i/ili gastrointestinalnom
nost je 1-2% . simptomatologijom . Nekropsije su dokazale da najteže
23
28
Kongo-krimska groznica je hemoragijska groznica iza- kliničke slike nastaju kao posledica vaskulitisa, te su viđene
zvana CCHF (Crimean Congo Haemorrhagic Fever) virusom iz diseminovane lezije moždanica, mozga, bubrega, gastroin-
reda Bunyavirales . Bolest se najčešće dobija ubodom kr- testinalnog trakta, pluća, jetre, srca, slezine, pankreasa i/ili
25
pelja iz roda Hyalomma, ali se može dobiti i kontaktom sa kože što korelira sa infekcijom bilo kog od navedenih organ-
krvlju, sekretima i aerosolima životinja i ljudi zaraženih ovim skih sistema 28, 29 . Smrtnost je približno 1-6%. Dijagnostikuje

76 DOI: 10.5937/Galmed2411059K