Page 75 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

INFEKCIJE KOJE SE PRENOSE

UBODOM KRPELJA

TICK-BORNE INFECTIONS

Uroš Karić
1, 2
Anita Petković Karić Kongo-krimska groznica i Neoehrlichia mikurensis
2
Boris Jegorović infekcija. U najvećem riziku od komplikacija su hipo-
1, 2
Miloš Šabanović ili asplenični, ali i imunosuprimirani pacijenti. Važno
2
Stefan Petković je održavati visok stepen sumnje na „krpeljske”
2
Nataša Katanić bolesti kod svih pacijenata koji se prezentuju
2, 3
Jasmina Poluga 1, 2 ospom, hepatosplenomegalijom, neurološkim
1 Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija ispadima, glavoboljom i/ili sniženim brojem ćelija
2 Klinika za infektivne i tropske bolesti, Univerzitetski klinički centar Srbije, periferne krvi.
Beograd, Srbija
3 Medicinski fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, Kosovska Ključne reči: krpelji, infekcije koje prenose krpelji,
Mitrovica, Srbija arbovirusne infekcije, lajmska bolest, babezioza

Korespondencija sa autorom:
Ass. dr sci. Uroš Karić
Uvod
Klinika za infektivne i tropske bolesti, Univerzitetski klinički
centar Srbije, Bulevar oslobođenja 16, Beograd, Srbija Biologija krpelja
uroskaric@gmail.com Krpelji su zglavkari srodni paucima i grinjama (svi pripa-
daju klasi Arachnida) . Ove životinje iz reda Ixodida su evolu-
1
tivno veoma uspešne i naseljavaju sve kontinente . Mogu se
2
naći u najrazličitijim kopnenim ekosistemima i predstavljaju
Sažetak obligatno hematofagne ektoparazite . Parazitiraju na prak-
3
tično svim kičmenjacima sa izuzetkom riba . Njihova jaja se
4
Krpelji su zglavkari iz klase Arachnida srodni paucima ne razvijaju na ekstremno niskim temperaturama, te retko
i grinjama. Mogu se naći u najrazličitijim kopnenim žive na velikim nadmorskim visinama i geografskim širina-
ekosistemima i obligatni su hematofagni ektoparaziti ma, a tokom zime su neaktivni .
5
svih kičmenjaka izuzev riba. Ne mogu se razmnožavati
na velikim nadmorskim visinama i geografskim širinama, Životni ciklus krpelja prolazi kroz 4 faze: jaje, larva, nimfa
a tokom zime su neaktivni. Često žive u simbiozi sa i odrasla jedinka. Larve i nimfe se moraju hraniti na domaći-
bakterijama kao što Francisella spp. i Coxiella spp. nu kako bi mogle nastaviti razvoj ka sledećem stadijumu. U
slučaju odrasle jedinke, ,,krvni obrok” omogućava energiju
Krpelji prolaze kroz četiri faze razvoja, a nimfe i odrasle za polaganje jaja, a samo parenje se odigrava na organizmu
jedinke su najznačajnije u kontekstu vektora za humane na kome krpelji različitog pola simultano parazitiraju. Larve
patogene. U Srbiji je do sada detektovano nekoliko vrsta su najmanjeg promera i retko parazitiraju na čoveku mada
krpelja i to: Ixodes ricinus, Ixodes hexagonus, Dermacentor je i to moguće . Takođe, kako nisu mogle doći u kontakt sa
6
reticulatus, Dermacentor marginatus, Rhipicephalus domaćinom tokom prethodnih faza razvoja, a najveći broj
sanguineus, Haemaphysalis punctata, Haemaphysalis bolesti koje krpelji prenose nije transmisibilan transovari-
7
concinna, Hyalomma marginatum, a najveći medicinski jalno, larve nisu od velikog značaja za humanu medicinu .
značaj ima obični krpelj (I. ricinus) i može preneti lajmsku Međutim, ovo stanovište je tema reevaluacije poslednjih go-
dina . Nimfe su manje od odraslih jedinki, te se često ne pri-
8
bolest, anaplazmozu, povratnu groznicu, babeziozu, mete na koži. Kako mogu biti zaražene brojnim patogenima,
krpeljski encefalitis i orbivirozu. Najčešća vektorska čest su vektor za bolesti koje mogu ugroziti ljude. Suprotno
bolest na severnoj hemisferi je lajmska bolest koja uvreženom mišljenju, najveći broj krpelja koji su od značaja
pogađa više stotina hiljada osoba godišnje. Druge za humanu medicinu aktivno ne ,,lovi” domaćina, a svakako
značajne bolesti za koje su vektori krpelji su tularemija, ne ,,skače” na njega. Krpelji se zakače zadnjim nogama za
TIBOLA (Tick-borne Lymphadenopathy), mediteranski vegetaciju i čekaju da dovoljno blizu prođe kičmenjak (en-
pegavac i mediteranskom pegavcu slične bolesti, gleski termin za ovo ponašanje je,,questing”), pa se prednjim
nogama zakače za njega.

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2024; 3(11):73-79. 73