Page 77 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

kravljeg mleka, jaja, kikirikija, jezgrastog voća, soje, pšenič- Alergija na proteine kravljeg mleka je najčešći klinički
nog brašna, ribe i ljuskara (rakovi, školjke) 2, 3, 5, 9, 19, 22 . U če- entitet u okviru tzv. „protein-senzitivnog sindroma“ koji se
ste alergene spadaju pšenično brašno, kupinasto i citrusno javlja u ranom detinjstvu, prvenstveno u dojenačkom uzra-
voće, med, seme susama, avokado, kivi, banana i mnoge stu 13, 18, 26, 29 . Kod 1,5-3% odojčadi nastaje u sklopu veštačke
druge namirnice ili njihovi dodaci 3, 23, 24 . Prema podacima iz ishrane ili dohrane, a kod 0,4-0,5% putem majčinog mleka .
6
Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope, namirnice U oko 60% slučajeva uzrokovana je reaginskim (IgE) tipom
koje najčešće izazivaju alergiju u dečjem uzrastu su kravlje preosetljivosti, najčešće na β-laktoglobulin ili kazein 6, 7 .
mleko (2,0-3,5%), jaja (1,3-3,2%), kikiriki (0,6-1,3%), riba (0,4- U kliničkoj slici dominiraju kožne manifestacije (ekcem, pe-
0,6%) i jezgrasto (koštunjavo) voće (0,2%) 13, 18, 23, 26 . Alergija na rioralni eritem, urtikarija, ređe angioedem) i alergijski prok-
proteine mleka, jaja, soje i pšeničnog brašna se u oko 80% tokolitis/proktitis 18, 26 . Alergijski proktokolitis/proktitis i ek-
slučajeva iščezava do pete godine, dok je alergija na kikiriki, cem su najraniji klinički entiteti u okviru alergije na proteine
jezgrasto voće i animalnu hranu iz mora, najčešće trajnog kravljeg mleka 18, 31, 32 . Česte manifestacije alergije na antige-
karaktera 5, 18, 27 . ne kravljeg mleka su gastroezofagealni refluks, abdominal-
ne kolike i opstipacija, dok su druge znatno ređe ili izuzetno
Alergija na belančevine hrane je posledica defekta ili retke 31, 33 . Nekad, jedini znak alergije na proteine kravljeg
insuficijencije T-ćelijske supresije i aktivacije jedne ili više mleka može biti odbijanje mlečnih obroka ili sideropenijska
hipersenzitivnih imunskih reakcija koje slede kao odgovor anemija rezistentna na oralnu primenu gvožđa 7, 13 . Senzibili-
na antigensku stimulaciju . Prema klasifikaciji Kumbsa (Co- zacija na proteine kravljeg mleka se može javiti i u kasnijem
28
ombs) i Gela (Gell) alergijske reakcije se diferenciraju u četiri detinjstvu, iako mnogo ređe nego u dojenačkom uzrastu 13,
osnovna patogenetska tipa: 1) reaginski ili IgE posredovani; 18, 23, 26 . Pored navedenih manifestacija, alergija na proteine
2) citotoksični; 3) imunokompleksni i 4) T-celularni . kravljeg mleka se može ispoljiti i ostalim manifestacijama
27
navedenim u tabeli . Isti spektar alergijskih reakcija, bilo
6-8
pojedinačnih ili kombinovanih, mogu uzrokovati i antigeni
Kliničke manifestacije druge hrane.

Alergiju na hranu karakteriše veoma širok dijapazon Tvrdnja da je alergija na hranu u 10-15% slučajeva odgo-
kliničkih manifestacija, kako u pogledu zahvaćenih sistema vorna za infantilne kolike, koje se viđaju kod 20-25% dece
i organa, tako i težine ispoljavanja (tabela 1) 7, 8, 13, 18, 26, 29, 30 . u prva tri-četiri meseca po rođenju, nema egzaktan dokaz.
Najčešće su blažeg ili srednje teškog stepena, ali su moguće Međutim, senzibilizaciju na antigene hrane kao uzrok infan-
i izuzetno teške IgE reakcije, nekad i fatalne 23, 26-28, 30 . Anafila- tilnih kolika, bilo putem majčinog mleka ili diretnom ekspo-
ktički šok na hranu je u preko 50% slučajeva uzrokovan ki- zicijom, treba uzeti u obzir ukoliko se radi o odojčetu na-
kirikijem, ali treba imati u vidu da se on dešava i na ostalu sledno opterećenom alergijskom predispozicijom i ako ima
visoko alergogenu hranu (orašasto voće, riba, školjka), pa i atopijski dermatitis ili dodatne gastrointestinalne smetnje,
onu, mimo tog spiska 23, 28 . kao što su povraćanje i dijareja 34-36 .

Prema brzini manifestovanja, odnosno patogenetskoj
osnovi, alergijske reakcije mogu biti ranog (reaginskog) i ka-
snog (nereaginskog) tipa . Reaginske promene se javljaju Dijagnostika
26
unutar par minuta do dva sata posle unosa alergena, a ne- Dijagnoza alergije na proteine hrane se zasniva na de-
reaginske kasnije, pretežno nakon 36-48 sati, nekad i posle taljnoj ličnoj i porodičnoj anamnezi, fizikalnom nalazu i od-
više dana 7, 13, 26 . Iako su najčešće u prvih nekoliko minuta po govarajućim laboratorijskim i drugim ispitivanjima u skladu
ingestiji alergena, teške IgE reakcije, uključujući i anafilak- sa tipom hipersenzitivnosti i vrstom smetnji ispitanika 7, 13, 26,
tički šok, moguće su i više sati kasnije. Takođe, nereaginske 27, 30 . Kod bolesnika sa hroničnom dijarejom neophodno je is-
reakcije, uglavnom T-ćelijske, mogu se manifestovati tek 1-2 ključiti druge uzroke, a kod onih sa nepodnošenjem mleka i
nedelje od antigenske ekspozicije. U većini slučajeva sreću deficit laktazne aktivnosti 13, 18 . Za potvrdu reaginske reakcije
se kutane i gastrointestinalne smetnje, često udružene, dok na proteine hrane potrebno je uraditi kožnu probu i/ili odre-
su tegobe od strane drugih sistema ređe . Reaginske reak- diti serumski nivo specifičnih IgE antitela 7, 13, 26, 30 . Od značaja
27
cije, bilo izolovane ili kombinovane sa drugim, čine najčešću je i nalaz većeg broja eozinofila u perifernom razmazu krvi .
5
patogenetsku osnovu alergije na hranu. Eozinofilni ezofagitis i protein-senzitivna enteropatija zahte-
vaju patohistološku potvrdu 17, 30 . Patohistološka verifikacija
Tabela 1. Kliničke manifestacije alergije na hranu alergijskog proktokolitisa/proktitisa je retko neophodna. Bi-
Kutane urtikarija, angioedem, perioralni eritem, atopijski dermatitis, pruritus
tan doprinos dijagnozi ima i povlačenje tegoba kod deteta
gastroezofagealni refluks, eozinofilni ezofagitis, eozinofilni gastritis,
protein indukovani enteritis, abdominalne kolike, protein indukovana na eliminacionoj dijeti 13, 18, 30 .
Gastrointestinalne
enteropatija, protein indukovani enterokolitis, protein indukovan
proktokolitis/proktitis, hronična opstipacija
rinitis, laringealni stridor, opstruktivni bronhitis, plućna hemosiderola
Respiratorne
(Heiner sindrom)
Sistemske anafilaktički šok
Druge otitis media, hiperaktivnost, insomnija, artritis

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2023; 2(8):74-78. 75