Page 8 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

veliki značaj u dijagnostici i razlikovanju pojedinih poreme- rasta je u pozitivnoj korelaciji sa sporom fazom spavanja,
ćaja vezanih za proces spavanja. u jednom ili najviše dva pika tokom te faze, kada se izluči
preko 80% ukupne dnevne sekrecije 1, 5, 12 .
San, odnosno proces spavanja, je nezaobilazni atribut
cirkadijalnog ritma. Cikličnost ovog ritma, koji je dogovorno Kortizol i prolaktin pokazuju jutarnji pik sekrecije, dok je
definisan na 24 sata, modulira aktivnost blizu 100 fizioloških TSH sekrecija inhibirana u toku spavanja. Melatonin, marker
fenomena i procesa, a u neposrednoj je vezi za geokosmič- cirkadijalnog sata, luči se tokom perioda mraka, a njegovu
12
kim izmenama dana i noći 1, 4, 5 . sekreciju inhibira intenzivna svetlost .
Ova aktivnost, odnosno ritmičnost fizioloških procesa i Tokom REM faze dešava se proces snižavanja aktivnosti
događaja je pod stalnom kontrolom strukture, funkcional- termoregulacionog centra, tako da je termoregulacija prak-
no slične pejsmekeru, a predstavljena je suprahijazmatskim tično suspendovana preko fiziološke cirkadijalne disfunkcije
jedrom hipotalamusa. Ovo jedro je u brojnim vezama sa termoregulacione vazomotorne kontrole, što je pokazano i
1, 4, 5
drugim strukturama centralnog i autonomnog nervnog na animalnim eksperimentalnim modelima .
sistema. Središnju vezu ovog sistema i spoljašnje sredine Kod ljudi, tokom NREM faze spavanja postoji pad sim-
predstavlja retinohipotalamički trakt 1, 4, 5 . patičke aktivnosti, sa tendencijom predominacije aktivnosti
parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Ovo
U odsustvu spoljašnjih nadražaja, cirkadijalni ritam ima za posledicu redukciju srčane frekvencije, uz pad pri-
funkcioniše nezavisno - autonomno, sa periodičnim izme- tiska i kardijalnog autputa, uz takođe posledični pad peri-
nama pojedinih procesa, koji je kod ljudi jasno duži od kon- ferne vaskularne rezistencije i respiratorne funkcije 1, 4, 5, 12-25 .
vencionalnih 24 sata.
REM fazu spavanja karakterišu velika varijabilnost funk-
Psihofiziološki sistem je u stalnim interakcijama sa lan- cije kako simpatičkog tako i parasimpatičkog sistema, sa
cem mnogobrojnih fizioloških procesa i događaja sa nepo- faznim oscilacijama, sa krajnjom posledicom u varijacijama
srednim, ali i udaljenim sistemskim efektima. Neke od ovih parametara srčane funkcije i krvnog pritiska, ali uz povećan
izmena koje se dešavaju periodično, u fiziološkim uslovima, krvni protok u moždanom parenhimu i na nivou kičmene
pod određenim okolnostima mogu nepovoljno uticati direk- moždine 12-24 .
tno na vaskularni sistem. Najvažnije efekte ovaj sistem ima
na vaskularni sistem srca i mozga. Ovo se pre svega dešava Nedavno publikovane studije pokazale su da koncen-
preko uticaja endokrine sekrecije (kortizol, hormon rasta, tracija kateholamina raste u periodu od 6 - 12 časova pre
insulin, renin, aldosteron, prolaktin, testosteron, tirotro- podne, sa paralelnim rastom udarnog minutnog volumena i
pin, luteinizirajući hormon, gonadalni steroidi, melatonin). frekvence srčane akcije uz posledično povećanje arterijskog
Drugi uticaji se ostvaruju preko sistema termoregulacije, krvnog pritiska. Ovo je pre svega rezultat predominacije, od-
respiratorne i bubrežne funkcije, neposrednim uticajem na nosno porasta simpatičke aktivnosti u ovom periodu. Zani-
mljivo je da je u istom periodu registrovan pad fibrinolitičke
srčanu funkciju, hematološke parametre, imuni sistem, ali i aktivnosti, dok je agregacija trombocita povećana, odnosno
na metabolizam lekova 1, 4, 5, 11-22 .
ubrzana 4, 5, 12, 17-22 .
Neadekvatno funkcionisanje cirkadijalnog ritma, odno- Svi opisani fenomeni i procesi mogu u određenim okol-
sno posledice disfunkcije ovog kosmički nivelisanog sata, nostima biti karike u lancu patofizioloških procesa patoge-
imaju neposredne reperkusije na mnogobrojne organske neze cerebrovaskularnih poremećaja.
sisteme, a u krajnjem sledu vode narušavanju homeostaze
organizma.
Spavanje i cerebrovaskularni poremećaji

Spavanje i homeostaza Ranije, u ovom tekstu, nabrojani su neki od mogućih
uslova za nastanak i ispoljavanje patoloških stanja i doga-
Osovinu fizioloških kontrolnih mehanizama u održava- đaja vezanih za izmenu brojnih bioaktivnih materija tokom
nju homeostaze čini neuroendokrina osovina. Baš u izmeni procesa spavanja. Da ova povezanost stvarno utiče na razvoj
endokrine funkcije, odnosno hormona ove osovine leži inici- cerebrovaskularnih i/ili kardiovaskularnih oboljenja govore i
jalni okidač za ispoljavanje određenih poremećaja u procesu brojne činjenice iz eksperimentalnih i kliničkih istraživanja.
spavanja, odnosno mogućih sistemskih komplikacija koje
prate ove poremećaje . Tako, srčani infarkt je tri puta češći u ranim jutarnjim sa-
1, 5
tima, u odnosu na druge periode dvadesetčetvoročasovnog
Kao što je ranije napomenuto, sekrecija, proizvodnja i
aktivnost mnogih bioaktivnih materija, podleže cirkadijal- perioda. Ovo je potvrđeno i rezultatima inicijalnog porasta
nim varijacijama. U tom smislu sekrecija hormona predstav- kreatinin kinaze u plazmi, koja je u korelaciji sa početkom
lja najubedljiviji primer ovakvog sleda događaja tokom dva- bola kao ključnog kliničkog fenomena razvoja ishemije mio-
desetčetvoročasovnog perioda. Tako, sekrecija hormona karda, a verovatno je posledica jutarnjeg porasta simpatičke

8 DOI: 10.5937/Galmed2203009R