Page 16 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

Daleko ozbiljniji problemi nastaju tokom apstinencijalne supstancama (SID) karakterišu simptomi koji odražavaju
krize. Izostanak inhibitora i depresora CNS-a dovodi do hi- prisustvo intoksikacije, apstinencijalne krize ili mentalnog
peraktivnosti vegetativnog nervnog sistema, ekscitabilnosti poremećaja. Kao što naziv ove kategorije implicira, poreme-
i prateće insomnije. Insomnija je najteža od drugog do pe- ćaj mora biti povezan sa trenutnom ili nedavnom upotre-
tog dana apstinencije . bom supstance.
11
Stimulansi CNS-a i poremećaji spavanja Iako je poznato da većina PAS remeti san, insomnija nije
glavni kriterijumi za SUD u DSM-5. Insomnija se pominje kao
Akutna upotreba kokaina povećava uzbuđenje, psi- mogući simptom apstinencijalne krize, koji je jedan od jeda-
homotoriku i aktivnost vegetativnog nervnog sistema. U naest kriterijuma za SUD .
17
takvim stanjima, insomnija je „željeno“ dejstvo. Ovakvo
dejstvo se održava duže vreme nakon prestanka dejstva ko- Evidentno je da sve psihoaktivne supstance dovode do
kaina i drugih stimulansa CNS-a. Nakon usnivanja dolazi do poremećaja sna i spavanja na drugačiji način. Uzimajući u
hipersomnije. Osobe sa poremećajem upotrebe stimulansa obzir mehanizam delovanja PAS na CNS, postoje minimum 4
CNS-a retko traže pomoć zbog nesanice. Problem nastaje mehanizma nastanka insomnije i to: insomnija nastala zbog
nakon višednevnog uzimanja stimulativnih sredstava, a kao depresora CNS-a, stimulanasa CNS-a, halucinogenih droga
česta posledica dolazi do poremećaja na nivou kardiova- i THC-a. Svaka supstanca dovodi do poremećaja zloupotre-
skularnog sistema i epileptogenih pražnjenja. Kombinacija be koji podrazumevaju tri intenziteta: blagi, umereni i teški.
insomnije i ubrzanja mentalnih funkcija dovodi do parano- Posebna varijabla je pridruženi psihijatrijski poremećaj. Pro-
idnih reakcija. Studije Angarita, Emadia i saradnika koji su stom matematikom dolazimo do 30 i više oblika insomnija
procenjivali objektivne mere poremećaja spavanja, ukazuju koje se javljaju u bolestima zavisnosti.
da je disfunkcija sna uobičajena tokom odvikavanja od sti-
mulansa . Svaki ovaj poremećaj može biti u različitom periodu u
12
odnosu na uzimanje PAS. Tako pomenutih tridesetak oblika
Kanabis i poremećaji spavanja insomnija možemo podeliti u tri grupe:
Hipnotička svojstva kanabisa se često navode kao razlog 1. insomnije u sklopu akutnih intoksikacija
za njegovu upotrebu. Međutim, postoje dokazi o razvoju
tolerancije na hipnotičke efekte upotrebe kanabisa, zbog 2. insomnije u okviru apstinencijalne krize
neurobioloških promena u endokanabinoidnom sistemu . 3. insomije u periodu apstiniranja.
13
Osobe koje kontinuirano uzimaju kanabis češće prijav- Svaka navedena podvrsta insomnije zahteva poseban
ljuju poremećaje sna u poređenju sa onima koji ne koriste i individualan tretman. Prikaz svih terapijskih protokola bi
ili ređe koriste, dok osobe koje zbog uzimanja marihuane zahtevao daleko više prostora od jednog članka, pa ćemo
traže medicinsku pomoć, imaju visoku stopu poremećaja se osvrnuti samo na načela farmakoterapijskog tretmana
sna . Poseban problem predstavlja insomnija u okviru ap- insomnije u odnosu na poslednju podelu.
14
stinencijalne krize. Osim poteškoća sa spavanjem, javljaju
se i noćne more praćene živopisnim, čudnim i zastrašujućim 1. Tretman insomnije u akutnim intoksikacijama
snovima .
15
Akutna intoksikacija zahteva u prvom redu detoksika-
cioni tretman. To je najčešće primena infuzionih rastvora.
Insomnija u okviru bolesti Nakon toga se pristupa stabilizaciji vitalnih parametara i
zavisnosti u DSM-5 metaboličkog disbalansa, ukoliko postoji. Uvođenje u san je
redak terapijski cilj. Intoksikaciju depresorima CNS-a prati
Aktuelni peti Dijagnostički i statistički priručnik mental- poremećaj nivoa budnosti u smislu somnolencije, sopora i
nih poremećaja (Diagnostic and Statistical Manual of Mental kome. Ukoliko je osoba intoksicirana stimulansima, haluci-
Disorders – DSM-5), poremećaje u vezi sa supstancama deli nogenim drogama ili alkoholom srednjeg stepena, redovno
u dve velike klase. To su: 1) Poremećaji upotrebe supstanci dolazi do insomnije. U tim stanjima neophodno je što brže
i 2) Poremećaji izazvani supstancom . Poremećaji upotrebe uvođenje u san. Ovakva stanja se zbrinjavaju u detoksikaci-
16
supstanci (SUD) su ranije definisani kao zloupotreba sup- onim jedninicama.
stanci i zavisnost od supstanci (DSM-IVR). Ove poremećaje
karakteriše promena ponašanja, smanjena kontrola pona- 2. Tretman insomnije u okviru apstinencijalne krize
šanja, socijalno povlačenje praćeno kriminogenim aktivno- DSM-5 praktično prihvata poremećaje spavanja u okviru
stima, rizična upotreba i farmakološke posledice (tj. toleran- apstinencijalne krize, druge grupe po ovoj podeli.
cija i apstinencijalna kriza). Klasifikacijom je definisano 10
klasa supstanci. Umesto podele na zloupotrebu i zavisnost, Težina insomnije, po mišljenju autora, najteža je i najoz-
kako je to navedeno u DSM-IVR, u DSM-5, ozbiljnost pore- biljnija upravo u vremenu apstinencijalne krize. To je period
mećaja se ocenjuje brojem prisutnih simptoma: blagi (2-3), kada osobe zavisne od supstanci ispoljavaju najveću psi-
umereni (4-5) i teški (≥ 6 simptoma). Poremećaje izazvane hičku vulnerabilnost sa rizikom da odustanu od tretmana.

16 DOI: 10.5937/Galmed2203016D