Page 15 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

osobe sa poremećajem upotrebe depresora CNS-a, alkoho- 3. Halucinogeni, u koje spadaju LSD, fenciklidin (PCP -
la, sedativa i opijata. Razlog je izostanak sedativno-hipnotič- „Anđeoski prah“) i antiholinergična sredstva (Akineton, Ar-
kog dejstva supstance . tene, Mendilex).
4
Neurobiološki mehanizmi koji povezuju upotrebu PAS i
poremećaje spavanja su brojni. Dopamin je jedan od bitni- Poremećaji spavanja u vezi sa
jih neurotransmitera koji ostvaruje ovu sponu. Direktna ili zloupotrebom depresora CNS
indirektna stimulacija dopaminskih puteva uzimanjem PAS
je dobro poznata, ali dopamin takođe modulira budnost i Sedativno-hipnotičke supstance i poremećaji spavanja
uključen je u ciklus spavanja i buđenja. Kokain, amfetamin
i supstance slične amfetaminu su među najjačim lekovima Sedativno-hipnotički lekovi su supstance koje su primar-
koji podižu koncentraciju dopamina u CNS-u, a njihova po- no namenjene regulaciji sna. Poznato je da ovi lekovi dej-
novljena upotreba dovodi do poremećaja sna. stvo ispoljavaju preko GABA receptora, identično kao i GABA
(Gama-aminobuterna kiselina). Dužim uzimanjem u visokim
Pored efekata na dopamin, PAS utiču na san i preko dozama, dolazi do porasta tolerancije i ushodne down re-
brojnih drugih sistema. Marihuana, na primer, stupa u in- gulacije, pa GABA smanjuje svoj učinak. Umesto GABA, se-
terakciju sa endokanabinoidnim sistemom, vezivanjem za daciju preuzimaju medikamenti . Ukoliko se naglo obustavi
7
kanabinoidne receptore. Ovaj sistem je, pored brojnih dru- uzimanje pomenutih medikamenata, dolazi do reaktivne
gih uloga, uključen i u regulaciju ciklusa spavanja i buđenja. ekscitacije, autonomne hiperaktivnosti, anksioznosti i uzne-
mirenosti. Ovakva stanja mogu dovesi do epileptičkih napa-
Opijati i opioidi stupaju u interakciju sa endogenim opio- da, a kao redovna propratna pojava se javlja insomnija. Re-
idnim sistemom vezivanjem za opioidne receptore. Ovaj si- gulisanje usnivanja je prvi znak povlačenja apstinencijalne
stem takođe igra ulogu u regulisanju sna. Prirodni i sinte- krize . Kada se uspostavi usnivanje, još dugo zaostaje skra-
8
tički opioidni lekovi mogu da izazovu duboku pospanost, ali ćeno vreme spavanja i loš kvalitet sna .
9
istovremeno dovode do poremećaja u arhitekturi spavanja.
Apstinencijalnu krizu prati intenzivna nesanica. Alkohol i poremećaji spavanja

Iako je sasvim sigurno da postoje brojne neurobiološke Akutna upotreba alkohola u manjim količinama ima se-
veze između disfunkcije spavanja i zloupotrebe supstanci, dativni efekat, pa može čak i da poboljša san, posebno usni-
istraživanja još uvek nisu dala jasne i precizne odgovore. U vanje. Razlog je depresija CNS-a, tačnije inhibicija. Ukoliko
radovima se opisuju pojedinačne anatomske strukture koje se količina alkohola povećava, dolazi do „inhibiranja inhi-
su identifikovane kao relevantne veze za ovaj poremećaj, ali bicije“ i nastaje ekscitacija. Ovakva stanja remete usnivanje
verovatno postoje i drugi putevi i strukture koje tek treba i san. U teškom stepenu alkoholne intoksikacije dolazi do
otkriti . produbljivanja sna. Kako se upotreba alkohola vezuje često
5
za večernje sate, obrazac, tačnije vreme uzimanja alkohola,
Prilikom razmatranja bidirekcionog odnosa, uzroč- može poremetiti vreme usnivanja i time narušiti prirodan
no-poslednične veze zloupotrebe PAS i insomnije, ne može- ritam spavanja i budnosti. Disfunkcija sna kod osoba sa al-
mo zanemariti ni genetiku, životne događaje, ni cirkadijalne koholnom zavisnošću može trajati do 2 godine nakon pre-
ritmove. stanka konzumacije alkohola .
10
Modalitet problema sa spavanjem varira u zavisnosti od Najozbiljniji poremećaji spavanja nastaju tokom apsti-
supstance koja se zloupotrebljava.
nencijalne krize, posebno tokom alkoholnog delirijuma.
Prema efektima PAS na CNS, sve supstance možemo po- Zbog povišene ekscitiranosti CNS-a, pacijent ne može da
deliti u četiri velike grupe : zaspi, što dodatno pogoršava njegovo loše stanje. Uvođe-
6
nje takvog pacijenta u san je prioritet, naravno uz praćenje
1. Depresori CNS, u koje se ubrajaju opijum i njegovi ostalih vitalnih i metaboličkih parametara.
prirodni i sintetički derivati (prirodni: morfin i kodein; po-
lusintetski: heroin; sintetski: Metadon, Heptanon), sedativ- Opioidi i poremećaji spavanja
no-hipnotičke supstance (anksiolitici i sedativi: Bensedin, Opijati i opioidi su depresori CNS-a. Slično kao i drugi
Tranex, Bromazepam, Librijum, Loram; hipnotici: barbitu- depresori CNS-a, opijati i opioidi u manjim dozama izaziva-
rati, Mogadon; analgetici: Trodon, Valoron, Novalgetol) i or- ju sedaciju i pospanost. Stanje u ovom periodu odgovara
ganski rastvarači, lepila, petrolej, benzin, neke boje i lakovi sedativno-meditativnoj fazi. Za razliku od ostalih depreso-
itd. ra CNS-a, opioidi vrlo brzo razvijaju toleranciju, pa je za isti

2. Stimulansi, gde spadaju amfetamin i kokain, koji pri- efekat potrebna sve veća doza. Kao i većina psihoaktivnih
marno deluju na CNS, i extasy, nikotin, kofein i khat, koji pri- supstanci, i opioidi se uglavnom uzimaju noću, u društvu. U
marno deluju na simpatički nervni sitem. fazi ponovljenih intoksikacija, poremećaji spavanja nastaju
zbog pomeranja bioritma spavanja i budnosti.

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2022; 1(3):14-21. 15