Page 12 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

prisustvo DNK VZV na uzorcima salive, kao i mononuklearnih putem . Aciklovir je sintetski purinski nukleozidni analog,
28
ćelija periferne krvi i seruma 16, 19 . Elektronska mikroskopija visoko aktivan protiv VZV, dok je njegova toksičnost za zdra-
(EM), Cankov test (Tzank test) i izotermalna amplifikacija po- ve ljudske ćelije mala. Inhibitorna aktivnost aciklovira prema
sredovana petljom (Loop-mediated Isothermal Amplification, VZV je visoko selektivna zbog njegovog afiniteta za enzim
LAMP) se mogu koristiti u dijagnostici akutnih VZV infekcija, timidin kinazu (TK) koju kodira VZV. Ovaj virusni enzim kon-
ali sve pomenute metode imaju nižu senzitivnost u odnosu vertuje aciklovir u aciklovir monofosfat, koji se dalje, pomoću
na PCR test. Osim toga, EM i Cankov test nisu virus-specifični ćelijskih enzima, konvertuje do difosfata i konačno do trifos-
i potvrđuju samo prisustvo a-herpesvirusa . fata, koji zaustavlja replikaciju virusne DNA. To se postiže:
16
1) kompetitivnom inhibicijom virusne DNA polimeraze, 2) in-
Različiti serološki testovi su dostupni za procenu VZV-in- korporiranjem u virusni DNA, što dovodi do njenog prekida
dukovanog humoralnog imuniteta. Pošto većina pacijenata i 3) inaktivacijom virusne DNA polimeraze. Na drugoj strani,
prethodno eksponiranih VZV doživotno zadržava prisustvo normalne, neinficirane ćelije minimalno koriste aciklovir kao
IgG antitela na VZV, njihovo određivanje ima ograničenu supstrat, tako da je toksičnost za ćelije domaćina zanemar-
upotrebu i ima značaja jedino za poređenje njihovog nivoa ljiva . Pojava sojeva VZV rezistentnih na aciklovir vezuje se
37
u akutnoj i konvalescentnoj fazi. Na drugoj strani, postojanje za mutacije gena koji su uključeni u produkciju virusne TK.
VZV-specifičnih IgM antitela u serumu ukazuje na skorašnju Generalno, ovaj vid rezistencije se retko sreće u kliničkoj
ekspoziciju VZV, ali ne može pomoći u razlikovanju primarne praksi, obično kod imunokopromitovanih osoba sa hronič-
infekcije, reinfekcije i reaktivacije. Pored toga, IgM antitela se nim, verukoznim lezijama, kod kojih se aciklovir primenjuje
mogu detektovati i kod osoba koje su bile u kontaktu sa obo- u prolongiranim vremenskim intervalima 28, 38 . Prisustvo rezi-
lelima od varičele i HZ . Merenje specifičnih IgA antitela može stencije VZV na aciklovir treba razmotriti i u svim slučajevima
16
imati značaja u dijagnostici, pošto je kod akutnih infekcija nivo odsustva kliničkog odgovora i potvrđenog prisustva virusa
ovih antitela u porastu, čak i ranije u odnosu na IgM antitela . 10–21 dan nakon uvođenja antivirusne terapije . U slučaju
28
28
Pošto serološki testovi mogu dati lažno negativne rezul- rezistencije na aciklovir, može se pokušati lečenje primenom
tate kod imunokompromitovanih osoba i u ranim fazama in- brivudina ili famciklovira. U veoma teškim slučajevima, koji
fekcije VZV, kao i lažno pozitivne rezultate nakon transfuzije ne reaguju na primenu standardne terapije, moglo bi se po-
krvi, ne preporučuje se njihova primena u slučaju sumnje na kušati lečenje primenom foskarneta ili cidofovira, ali zbog
akutnu infekciju VZV u ovim situacijama . ozbiljnih neželjenih reakcija povezanih sa njihovom prime-
35
nom oni nisu odobreni u lečenju HZ .
39
U retkim situacijama, posebno kod atipičnih formi HZ,
neophodna je biopsija kože. Histološku sliku karakteriše ba- Uvođenjem antivirusne terapije unutar 72 sata od poja-
lonska degeneracija keratinocita i akantoliza, sa stvaranjem ve kožnih manifestacija, postiže se maksimalni antivirusni
intraepidermalnih vezikula. Karakteristične su i multinukle- efekat, skraćuje se vreme koje je potrebno za potpuno za-
arne džinovske ćelije sa akumulacijom nuklearnog materija- celjivanje kožnih promena i minimizuje se bol koji se pove-
30
la na periferiji . zan sa HZ . Antivirusnu terapiju treba uvesti i nakon ovog
36
optimalnog perioda kod osoba koje imaju nove promene,
Pored dijagnostičkih postupaka usmerenih na dokaziva- HZ ophthalmicus i HZ oticus / Remzi Hantov sindrom, kod
nje prisustva VZV infekcije, kod svih pacijenata sa HZ mlađih imunokompromitovanih pacijenata, kao i kod obolelih sa
od 50 godina savetuje se testiranje na HIV. To se posebno znacima kutane ili sistemske diseminacije .
39
odnosi na slučajeve multidermatomskog zahvatanja, po-
stojanja promena u različitim fazama razvoja, rekurentnog U terapiji lokalizovane, dermatomske forme HZ, savetu-
HZ i postojanja drugih faktora rizika za HIV infekciju . Iako je se primena oralne antivirusne terapije u kućnim uslovi-
28
za sada ne postoji konsenzus eksperata u vezi sa potrebom ma, uz česte kontrole pacijenta. Standardno se primenjuju
skrininga za detekciju maligniteta kod starijih osoba, do- sledeći režimi doziranja:
punske dijagnostičke procedure se ne preporučuju kod HZ • 800 mg aciklovira 5 puta dnevno
koji ima uobičajeni klinički tok .
28
• 1000 mg valaciklovira 3 puta dnevno

Terapija • 250 mg famciklovira 3 puta dnevno
Terapija HZ usmerena je na smanjenje bola u akutnoj • 125 mg brivudina 1 puta dnevno
fazi, smanjenje opsežnosti i dužine trajanja kožnih promena Standardna dužina primene antivirusne terapije je 7
i na prevenciju ili ublažavanje hroničnog bola, kao i drugih dana, ali je treba nastaviti i duže ukoliko se javljaju nove pro-
akutnih i hroničnih komplikacija . mene. U situacijama kada se nove vezikule javljaju i posle
28
Sistemski antivirusni agensi koji se standardno prime- 7 dana od početka bolesti, treba isključiti druge dijagnoze,
njuju u lečenju HZ uključuju: aciklovir (koji se primenjuje kao i eventualnu rezistenciju na antivirusne lekove 28, 39 .
peroralno i intravenski) i njegove nukleozidne analoge: vala- Kod formi HZ koje su povezane sa ozbiljnim komplika-
ciklovir, famciklovir i brivudin, koji se daju isključivo oralnim
cijama, kao što je HZ ophthalmicus, koji može ugroziti vid

12 DOI: 10.5937/Galmed2202008P