Page 24 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

Tabela 1. Očekivani kompenzatorni odgovor poremećaja acidobazne ravnoteže
Parametar Adekvatan kompenzatorni odgovor
Poremećaj Matematički model za izračunavanje očekivane kompenzacije
(primarno)* (okvirno)
Ac.: ↑HCO 3 za 0,1 x (I pCO 2 - 40)
Respiratorna ↑pCO na svakih 10 mmHg ↑pCO 2 dolazi do ↑HCO 3 za 1 mmol/L →pH se ↓ za 0,008 x (I pCO - 40)
acidoza 2 2
Chr.: ↑HCO za 0,4 x (I pCO 2 - 40)
3
Ac. HCO 3 se ↓ za 0,2 x (40 - I pCO 2 )
Respiratorna ↓pCO na svakih 1,3 kPa ↓pCO 2 dolazi do ↓HCO 3 za 2 mmol/L →pH se ↑ za 0,008 x (40 - I pCO )
alkaloza 2 2
Chr. HCO se ↓ za 0,4 x (40 - I pCO 2 )
3
Metabolička ↓HCO na svakih 1 mmol/L ↓HCO 3 dolazi do ↓pCO 2 za 1,2-1,3 kPa pCO 2 se ↓ za 1-1,5 x (24 - I HCO 3 )
acidoza 3
Metabolička ↑HCO za svaki 1 mmol/L ↑HCO 3 dolazi do ↑pCO 2 6-8 mmHg (1 kPa) pCO 2 se ↑ za 0,25-1 x (I HCO 3 - 24)
alkaloza 3
Legenda: ↑ - povećanje; ↓ - smanjenje; Ac. (Acute) - akutna; Chr. (Chronic) - hronična; I - izmerena (odnosno aktuelna) vrednost.
Napomena: *parameter koji je primarno pomeren (tj. povišena ili snižena vrednost).
Parcijalni pritisak ugljen-dioksida (pCO ) je parametar Osnovni pokazatelj da kompenzacija postoji (i da je ade-
2
respiratorne komponente acidobaznog stanja . On je di- kvatna) je da su vrednosti HCO i pCO pomerene u istom
6
2
3
rektan pokazatelj dovoljnosti alveolarne ventilacije, a indi- pravcu (tj. da odstupaju od normalnih vrednosti u istom
rektan pokazatelj koncentracije ugljene kiseline u telesnim pravcu: ili su obe vrednosti smanjene ili su obe vrednosti
tečnostima. Značajnije povećanje vrednosti pCO (hiperka- povišene). Da li je promena vrednosti ovih parametara pri-
2
pnija) označava respiratornu acidozu, a smanjenje (hipoka- marna ili kompenzatorna, zavisi od toga koliko iznosi to od-
pnija) - respiratornu alkalozu. Normalna vrednost u arterij- stupanje. Veoma je važno kolike su (numerički) očekivane
skoj krvi je 5,33 kPa (40 mmHg), sa varijacijama od 4,7 do 6 vrednosti kompenzatornih promena odgovarajućih para-
kPa (35-45 mmHg), dok je u venskoj krvi ta vrednost za 6-8 metara (tabela 1). Jer, ukoliko su ta odstupanja u granicama
mmHg viša . očekivanog kompenzatornog odgovora, onda je u pitanju
6
jednostavan (prost) primarni poremećaj koji je adekvatno
Bikarbonati (HCO ) su najvažniji parametar metaboličke kompenzovan. Međutim, ako kompenzatorni odgovor nije u
3
komponente jer se rutinski i lako određuju, a predstavljaju skladu sa očekivanjima, nego je veći, manji ili izostaje, onda
najveći deo svih baza krvi. Značajnije povećanje vrednosti su u pitanju mešoviti (složeni) poremećaji, odnosno istovre-
bikarbonata govori o metaboličkoj alkalozi, a smanjenje o meno je prisutno više primarnih poremećaja .
1, 8
metaboličkoj acidozi . U standardnim uslovima, normalna
7
koncentracija bikarbonata u arterijskoj krvi je 24±2 mmol/L, Kada su u pitanju pedijatrijski pacijenti, posebno pogod-
a u venskoj za 1-3 mmol/L manje. nom se pokazala Vinterova formula koja pokazuje stepen
kompenzacije, odnosno očekivanog sniženja pCO kod pa-
2
Bazni eksces (BE) i bazni deficit (BD) predstavljaju od- cijenata sa metaboličkom acidozom. Ona glasi: pCO = (1,5
2
stupanja od normalnih vrednosti bikarbonata. Normalne x HCO ) + 8 ± 2 mmHg. Prikladna je kada je u pitanju mak-
3
vrednosti BE/BD su ±2,3 do ±3,2 mmol/L. Praktični značaj simalna respiratorna kompenzacija metaboličke acidoze .
9
određivanja BD je u tome što se na osnovu njega izračuna- Naime, respiratorna kompenzacija metaboličkih poremeća-
vaju doze bikarbonata koje treba primeniti za korekciju me- ja ima svoja ograničenja. Maksimum hiperventilacije koji je
taboličke acidoze . moguć (radi kompenzacije metaboličke acidoze) iznosi do
1, 7
Puferske baze predstavljaju zbir koncentracija svih ko- pCO = 10-15 mmHg.
2
njugovanih baza (bikarbonati, proteini plazme i hemoglo-
bin) u jednom litru krvi, u zavisnosti od koncentracije
hemoglobina. Normalna vrednost kod odraslih osoba je 375 Osnovne karakteristike poremećaja
mEq/L . acidobazne ravnoteže
1, 7
Acidobazni disbalans se ispoljava kroz četiri osnovna
(primarna) poremećaja: respiratorna acidoza, respiratorna
Fiziološka regulacija alkaloza, metabolička acidoza i metabolička alkaloza. Ta-
acidobazne ravnoteže kođe, postoje i mešoviti (složeni) poremećaji, koji podrazu-
U slučaju da dođe do poremećaja acidobazne ravnoteže, mevaju istovremeno prisustvo više primarnih poremećaja,
organizam pokušava da ih kompenzuje različitim mehaniz- najčešće dva. Moguće su skoro sve kombinacije primarnih
mima. Regulacija acidobaznog stanja odvija se pomoću res- poremećaja osim respiratorne acidoze i respiratorne alkalo-
8
piratornog centra, hemoreceptora i pufera, pri čemu puferi ze i metaboličke acidoze i metaboličke alkaloze .
mogu biti fizičko-hemijski (puferi krvi i telesnih tečnosti) i fi- Acidoza se definiše kao poremećaj koji dodaje kiselinu
ziološki (pluća i bubrezi). Kompenzatorni mehanizmi su kori- ili oduzima bazu telesnim tečnostima. Suprotno tome, alka-
sni, naročito u inicijalnoj fazi (kada poremećaj nastaje), ali su loza je poremećaj koji oduzima kiselinu ili dodaje bazu tele-
nedovoljni za otklanjanje poremećaja, pa je neophodno de- snim tečnostima. Acidemija i alkalemija su stanja u kojima
lovati etiološki, tj. lečiti uzrok koji je doveo do poremećaja .
8

22 DOI: 10.5937/Galmed2411020M