Page 64 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

koriste se za lečenje srednje jakog i jakog, kako kancerskog, slabi opiodi nego što bi to bilo preporučeno na osnovu sko-
tako i nekancerskog akutnog i hroničnog bola. U najčešće rova na zadatim upitnicima a po „analgetskoj lestvici“ koju
korišćene adjuvantne analgetike (lekove koji se pretežno preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. To je sve
koriste za neuropatski bol) spadaju antikonvulzivi, antide- doprinelo neadekvatnom tretmanu bola, te je pitanje da li
presivi i topikalni preparati. Antikonvulzivi (gabapentinoidi, je statistički značajna redukcija bola koja je postignuta kod
lamotrigin, karbamazepin) mogu da ispolje analgetsko dej- dobrog dela bolesnika nakon izlaska iz akutne faze rezultat
stvo, tako što blokiraju voltažno-zavisne natrijumove i kalci- lečenja bola ili prirodnog toka bolesti.
jumove kanale i glutaminergičku transmisiju, a potenciraju
gabergičku transmisiju. Antidepresivi (amitriptilin, venlafak- Neadekvatan tretman bolesnika sa bolom najverovatni-
sin, duloksetin) inhibišu preuzimanja serotonina i noradre- je se događa jer neurolozi imaju dosta iskustva sa lekovima
nalina u presinaptičke nervne završetke, čime pojačavaju za neuropatske bolove i pogrešno pretpostavljaju da je ve-
endogene descendentne inhibitorne puteve bola. ćina bolova u GBS neuropatske prirode, te ih lakše i češće
uvode u terapiju. Sa druge strane, manjak iskustva u radu sa
U užem smislu nefarmakološkim metodama pripadaju opioidnim analgeticima dovodi do straha od upotrebe istih,
komplementarne i alternativne metode (akupunktura, ma- pre svega zbog pretpostavljenih neželjenih efekata „opio-
nuelna terapija i terapijske intervencije vežbi duha i tela) . fobija”. Ove činjenice ukazuju na neophodnost edukacije
30
Fizikalni agensi i kineziterapija su široko rasprostranjene lekara, posebno u jedinicima intenzivne nege i uključivanja
metode u lečenju bolnih sindroma, kao deo multimodalnog specijalista medicine bola u aktivan tretman bolesnika sa
i/ili multidiscplinarnog tretmana bola. Mogu da deluju poli- GBS. Druge studije koje su se bavile terapijom bola su retke,
modalno na svim etapama obrade bolnih signala. Kao kom- obično su sprovdene na malom uzorku bolesnika, bez du-
plementarne metode mogu se koristiti i različite psihološke žeg perioda praćenja . Na nešto većem broju bolesnika je
32
intervencije. ispitivan uticaj kortikosteroidne terapije na bol, ali su rezul-
tati nekonkluzivni . Što se izbora samog adjuvantnog anal-
33
Lečenje bola kod GBS se sastoji u sprovođenju kako spe- getika tiče, retka istraživanja na maloj populaciji pacijenata,
cifičnih (IVIG i/ili TPE) i nespecifičnih metoda lečenja (supor- su davala prednost pregabalinu i gabapentinu u odnosu na
tivna terapija), tako i u upotrebi analgetika i koanalgetika karbamazepin.
po principima tretiranja neuropatskog, nociceptivnog i me-
šovitog bolnog sindroma, u zavisnosti od pretpostavljenog Penja i saradnici su, u svom preglednom radu, posve-
patofiziološkog mehanizma. Nakon završetka akutne faze ćenom terapiji bola u GBS, prikazali rezultate četiri studije
bolesti, posebna pažnja se posvećuje fizikalno-rehabilita- koje su se bavile uglavnom efikasnošću terapije i to uglav-
cionom tretmanu i psihosocijalnoj podršci bolesniku, te je nom adjuvantnih analgetika (pregabailna, karbamazepina,
uključivanje lekara drugih specijalnosti (fizijatar, psihijatar, gabapentina, venlafaksina) bez podataka o eventualnom
klinički psiholog, specijalista medicine bola) od krucijalne benefitu fizikalne terapije, psihosocijalne podrške ili ostale
važnosti u adekvatnom tretiranju bola. farmakoterapije (npr. upotreba NSAID, kortikosteroidne te-
rapije ili opioida) na redukciju bola u ovom sindromu . Upra-
34
Nekim istraživanjima je pokazano da do jedne četvrti- vo zbog moguće dugotrajnosti simptoma, razvila se potreba
ne bolesnika sa neuropatskim bolom ne dobija adjuvantnu za uvođenjem novih terapijskih procedura u lečenju, poseb-
analgetsku terapiju u akutnoj fazi bolesti . Takođe je prime- no neuropatske komponente bola, kod ovih bolesnika. Kao
31
ćeno da čak i bolesnici koji su tretirani analgeticima u ve- komplementarna metoda preporučena je periferna nervna
likoj meri, i dalje trpe bol jer nije postignuta odgovarajuća stimulacija, metoda koja je već uspešno korišćena za lečenje
doza leka, nije izabran pravi lek ili adekvatna kombinacija neuropatskog bola kod fantomskog uda ili nakon možda-
lekova. Sa druge strane, opioidni analgetici su propisivani u nog udara 35, 36 .
značajno manjoj meri, pa čak i tada su uglavnom korišćeni

Zaključak

Bol je prisutan kod više od polovine bolesnika sa GBS u akutnoj fazi bolesti i najčešće je mešovitog
tipa (nociceptivni i neuropatski). Najčešća lokalizacija bola je krsnoslabinska i vratnogrudna kičma,

a zatim slede donji i gornji ekstremiteti. Primećena je jasna redukcija kvantiteta bola sa završetkom
akutne faze bolesti, ali i pored toga određen broj bolesnika ima neprijatne senzitivne manifestacije
koje zahtevaju dugotrajnije lečenje ovog simptoma bolesti (posebno je to prisutno kod bolesnika
sa neuropatskim bolom). Zabeležen je lošiji kvalitet života i kvalitet spavanja, povećana anksioznost
i depresija kod bolesnika sa GBS, kod kojih je bol bio prisutan. Bol je uglavnom potrebno tretirati
standardnim analgeticima i adjuvantnim medikamentima. Iako su potrebna dalja istraživanja koja će

62 DOI: 10.5937/Galmed2411053S