Page 68 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

adekvatnom praćenju i evidenciji rezultata . Terapija vežba- Uključeno je 249 kliničkih studija (24.486 pacijenata) koje su
1
njem (kineziterapija) ima za cilj da poveća snagu i poboljša ispitivale uticaj vežbanja na hronični lumbalni bol. Najčešći
funkciju mišića i zglobova, što pozitivno utiče na smanjenje program vežbi koji je ispitivan u kliničkim studijama posled-
bola i invaliditeta, ubrzava oporavak i povratak pacijenta uo- njih godina bile su vežbe jačanja lumbalnog mišićnog jezgra
bičajenim aktivnostima. – vežbe stabilizacije (njih 127) ili kombinacija ovih vežbi sa
nekim od tradicionalnih programa vežbi (ukupno 109). Osta-
Postoji veliki broj kineziterapijskih programa koji su le studije su se bavile ispitivanjem efikasnosti pilatesa, aero-
tokom istorije našli svoje mesto u lečenju hroničnog lum- bika i opštih vežbi istezanja i jačanja mišića u terapiji hronič-
balnog bola: Reganov, Mišelov, Tilotsonov, Wiliamsov pro- nog bola u leđima. Polovina kliničkih studija pratila je vežbe
gram, Brügerova tehnika, Brunkova posturalna korekcija, koje su bile individualno koncipirane i sprovođene jedan na
McKenzie metod i mnogi drugi. Bez obzira na broj programa jedan sa zdravstvenim radnikom, drugu polovinu činile su
i njihovo stalno usavršavanje, hronični lumbalni bol i dalje grupne vežbe. U većem broju studija ispitivano je i dejstvo
ostaje konstantan medicinski problem. Iako postoje sigurni još najmanje jednog tretmana uz vežbanje, uključujući edu-
dokazi, potvrđeni brojnim randomizovanim kliničkim studi- kaciju o problemu ili savet, elektroterapiju ili manuelne teh-
jama o važnosti i uspehu kineziterapije u lečenju hroničnog nike. Praćeni su uglavnom intenzitet bola i funkcionalnost.
lumbalnog bola, izdvaja se jedna velika grupa pacijenata Autori su u svom zaključku naveli da postoje umereno jaki
kod koje se, bez obzira na primenjeni program vežbi, ne dokazi, da je vežbanje efikasnije od ostalih terapijskih proce-
postižu adekvatni rezultati. Uzroke treba potražiti u speci- dura i placeba. Izvesnost dokaza je bila nešto niža uglavnom
fičnosti hroničnog bolnog lumbalnog sindroma, ispreple- zbog heterogenosti studija. Rezultati su pokazali da je vež-
tenosti fizičkih, psihičkih i socijalnih elemenata, te neade- banje bilo efikasnije u smanjenju bola i još efikasnije u po-
kvatnom unidimenzionalnom načinu lečenja. Neophodno je boljšanju funkiconalnosti u svim periodima praćenja, kako
sagledati prednosti i nedostatke postojećih kineziterapijskih kratkotrajnim, tako i dugotrajnim. Nekoliko studija je prija-
programa, a zatim sačiniti odgovarajući, koji će ispuniti sve vilo uglavnom manje neželjene efekte vežbanja, najčešće
neophodne kineziološke zahteve, objediniti vežbe istezanja, povećan bol u donjem delu leđa i bol u mišićima. Međutim,
snage i stabilnosti i biti individualno koncipiran i sproveden. i grupe koje nisu imale vežbe, prijavile su slične simptome .
5
Imajući u vidu da je akcenat i dalje na vežbama jačanja miši-
ća lumbalnog jezgra, sa ili bez kombinovanja sa tradicional-
Fenomen hroničnog nim vežbama za hronični bol u leđima, nameće se potreba
bolnog lumbalnog sindroma da se ovom načinu vežbanja posveti veća pažnja.

Bol u donjem delu leđa je vodeći uzrok invaliditeta na
globalnom nivou u poslednje tri decenije . Brojne kliničke
2
studije potvrđuju važnost kineziterapije u lečenju hronič- Mišići stabilizatori
nog bola u leđima. Eksperimentalno je utvrđeno pozitivno lumbosakralnog regiona
dejstvo vežbi na bol i funkcionalnost u odnosu na pasivne Osnovno stabilizaciono jezgro lumbosakralnog (Lum-
modalitete terapije i mirovanje . Međutim, ostaje nerazjaš- bosacral, LS) dela kičme čini aktivna subjedinica – mišići tzv.
3, 4
njeno koji je to najefikasniji program vežbi, koja kombinacija lumbalnog korseta: m. transversus abdominis, m. multifidus
vežbi je najdelotvornija i najprimenljivija u kliničkoj praksi. lumbalis, m. obliquus internus et externus, m. rectus abdomi-
Jedna od glavnih kontroverzi i dilema u literaturi, koja se nis, m. erector spinae (m. longisssimus thoracis), mišići karlič-
bavi hroničnim bolom u leđima i vežbanjem jeste, da li su nog poda (m. levator ani: m. pubococcygeus, m. puborectalis,
specifična i opšta vežba podjednako efikasne. Specifična m. iliococcygeus) i dijafragma. Kada sve mišiće dubokog slo-
vežba se odnosi na vežbu koja je individualno koncipirana ja leđa topografski sagledamo i opišemo njihovu funkciju,
i propisana od strane lekara specijaliste, na osnovu klinič- jasan je i njihov značaj u održanju posture i zaštitna uloga
kih detalja o pacijentu, dobijenih pregledom koji obuhvata u LS regiji.
i pregled tokom vežbanja propisanih vežbi uz procenu koji
smer kretanja, amplituda pokreta, položaj tokom izvođenja Kako bi se razumela uloga svih stabilizacionih struk-
vežbe i sl. mogu pogoršati ili olakšati simptome. Opšta ve- tura, trebalo bi sagledati i pokrete LS dela kičme. Pokreti
žba je definisana kao svaka vežba koja se ne propisuje po- lumbalne kičme najveće amplitude su fleksija (F) i ekstenzija
jedinačno za pacijente na osnovu kliničkog iskustva i može (E) u sagitalnoj ravni. Značajni su i veoma rizični u smislu
uključivati hodanje, plivanje, vožnju bicikla, trening snage i povređivanja su pokreti aksijalne rotacije (R) i laterofleksije
istezanja mišića. S obzirom da se gotovo svako istraživanje (LF). Kompleksniji pokreti obuhvataju kombinaciju F, LF i R.
završava rečenicom da nema dovoljno dokaza da baš ta, is-
pitivana kombinacija vežbi ima prednost u odnosu na druge Fleksija trupa izaziva anteriornu kompresiju diska i kliza-
modalitete vežbanja i da su potrebna dodatna ispitivanja, juće odvajanje fasetnih zglobova. Ovaj pokret je kontrolisan
nametnula se potreba za jednim opsežnim pregledom lite- posteriornim ligamentima, fasetnim zglobovima i njihovim
rature. U tom cilju je i sproveden do sada najobimniji i najde- kapsulama, intervertebralnim diskusima i paravertebral-
taljniji pregled literature iz 2021. godine od strane Haydena i nom muskulaturom. Tokom ekstenzije osnovne stabilizaci-
saradnika. Pregledani su radovi iz svih važnih naučnih baza. one strukture su anteriorni longitudinalni ligament, anulus

66 DOI: 10.5937/Galmed2411066S