Page 27 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

oka. Kod humane infestacije D. immitis, bolest se najčešće Infekcija je najčešće asimptomatska ili se kod inficiranih
manifestuje solitarnim asimptomatskim nodusom subpleu- javlja blaga samoograničavajuća nespecifična febrilna bo-
ralno. Multifokalne lezije su retke, a kalcifikacije se mogu lest . Postoji određena doza konfuzije po pitanju klasifikaci-
15
javiti kod lezija koje perzistiraju duže vreme. U retkim sluča- je kliničlih sindroma u sklopu denga viroze 22, 27 . Uprošćeno,
jevima se mogu javiti i simptomi u smislu kašlja, febrilnosti, denga groznica se u kontekstu težine bolesti može manife-
malaksalosti ili pleuritičnog bola. Prognoza je odlična. D. re- stovati kao bilo koji klinički entitet na spektru od nekompli-
pens može izazvati i plućne noduse, dok D. immitis može dati kovane denga groznice do denga hemoragijske groznice sa
kožne manifestacije, što dodatno komplikuje diferenciranje šokom i sindromom višestruke disfunkcije organa (Multiple
ove dve infestacije, ali se čini da je to više od akademskog Organ Dysfunction Syndrome, MODS). Ovo nisu termini koje
značaja. Svakako je D. repens infestacija ljudi neuporedivo je predložila WHO, ali je najlakše posmatrati bolest na ovaj
češća u Evropi u odnosu na infestaciju D. immitis . način jer semantika najčešće ne spasava život pacijentu, a
18
kao što je već navedeno u stručnoj javnosti postoji opravda-
Dijagnoza se najčešće postavlja patohistološki na biop- ni skepticizam po pitanju aktuelnih definicija kliničkih enti-
tatu zahvaćenog tkiva. U bioptatu se može pokušati i detek- teta koje je WHO predložila 2009. godine .
27
cija DNK parazita, mada to najčešće nije potrebno. Postoji i
serologija (najčešće ELISA), kao i Western blot dijagnostika Nekomplikovana denga se uglavnom manifestuje febril-
koje su najčešće niske pozitivne prediktivne vrednosti zbog nošću i ospom, kao i intenzivnim bolovima u celom telu, a
niske pretest verovatnoće da pacijent ima dirofilarijazu najviše u leđima i retroorbitalno. Leukopenija je česta 15, 22, 27 .
uzevši u obzir koliko je bolest retka. Međutim, moderni ELI- Najvažnije je da kliničar shvati da je od presudnog značaja
SA testovi mogu biti veoma korsni za isključenje infestacije rano detektovanje znakova hemoragijske groznice i prete-
dirofilarijama jer parazit najčešće izaziva robustan i dugo- ćeg šoka - bol u trbuhu, hematurija, hemoptizija, hemato-
trajan humoralni imunološki odgovor. Koliko je poznato au- hezija, melena, tačkasta krvarenja u vidljivim sluznicama,
toru ovog teksta, serologija i Western blot, kao i PCR nisu petehije, letargija, konfuznost, hepatomegalija, nakupljanje
rutinski dostupni u Srbiji za dijagnostikovanje dirofilarijaze. tečnosti u tzv. treći prostor (edem pluća, ascites, pleuralni
izliv, perikardi izliv, anasarka), porast hematokrita, laborato-
Momentalno u humanoj farmakologiji nema hemio- rijski dokazni hepatitis, trombocitopenija 22, 27 . Teška forma
terapeutika koji efikasno ubijaju dirofilarije. Povremeno je bolesti je uglavnom posledica tzv. „capillary leak” mehaniz-
potrebna hirurška intervencija za odstranjivanje parazita. ma i koincidira sa iščezavnjem temperature .
15
Infestacija oka može biti problematična i nekada je potreb-
no preduzeti oftalmološke terapijske mere zavisno od pato- Bolest se dijagnostikuje detekcijom specifičnog antige-
logije do koje je infestacija dovela . na ili RNK denga virusa PCR tehnikom (najsenzitivniji je u pr-
18
voj nedelji bolesti), kao i serološki, detekcijom IgM antitela
Prevencija podrazumava dijagnostikovanje i lečenje ži- na denga virus (senzitivnost je veća od druge nedelje bole-
votinja koje imaju mikrofilariemiju, kao i prevenciju uboda sti) . Treba imati na umu da se IgM antitela mogu detekto-
15
komarca (repelenti, izbegavanje kretanja u rizičnim ekosi- vati i 6 meseci nakon akutne bolesti, a i da postoji unakrsna
stemima, dugi rukavi i nogavice, itd). reaktivnost antitela na denga virus i na druge flaviviruse 15, 28 .

Denga groznica Terapija denge je uglavnom suportivna i za sada nema efi-
kasnih antivirusnih lekova. Među klinički manifestnim i do-
Denga groznica je bolest koju izaziva flavivirus koji se kazanim slučajevima denga groznice, smrtnost je oko 1% 15,
zove denga virus . Svetska zdravstvena organizacija (World 22 . Od 2015. godine u upotrebi je živa atenuisana himerična
15
Health Organization, WHO) pretpostavlja da se širom sveta vakcina protiv denga groznice, ali njena upotreba još nije
godišnje javi 100 do 500 miliona novih slučajeva denga gro- odobrena u svim zemljama sveta .
29
znice mada se dokaže i prijavi nešto više od milion . Ovo
22
čini dengu najučestalijom arbovirozom na svetu . Denga
23
je geografski ograničena na regije u kojima se može naći Ostale bolesti
dominantni vektor - Ae. aegypti 15, 22, 24 . Međutim, jasno je da
bolest može preneti i Ae. albopictus koji je invazivna vrsta u Usutu je flaviviroza koju izaziva usutu virus. Bolest je ini-
mnogim krajevima Evrope uključujući i Srbiju . Smatra se cijalno detektovana u Africi, ali se poslednjih godina beleže
13
da su ljudi glavni rezervoar denga virusa mada je virus izo- slučajevi i izvan Afrike uključujući i Evropu. Antitela na usutu
lovan i iz nehumanih primata . Iz ovog razloga se sumnjalo virus su detektovana kod asimptomatskih ispitanika u Voj-
25
da je moguće da se uspostavi transmisija denge (endemitet) vodini. U ovoj srpskoj pokrajini, detekovan je i sam virus u
u Evropi i ovi strahovi su se pokazali opravdani kada je 2010. Cx. pipiens komarcima. Životni ciklus je veoma sličan onom
dokazana nekolicina autohtonih slučajeva denga groznice kod WNV i podrazumeva enzootsko održavanje između pti-
na hrvatskom primorju i u Francuskoj. U narednom perio- ca i komaraca, dok su ljudi paratenični domaćini. Usutu je
du se praktično svake godine beleži autohtona transmisija danas izvesno endemska bolest ptica u velikom delu Evro-
nakon importovanja virusa . Srećom, bolest nije postala pe. Srećom, za razliku od WNV infekcije, manifestna huma-
26
endemska ni u jednom delu Evrope. na infekcija je do sada detektovana nekoliko desetina puta,
ali nije jasno da li je ipak samo neprepoznata. Klinička slika

REVIJALNI RADOVI Galenika Medical Journal, 2024; 3(12):21-28. 25