Page 44 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

pušenje cigareta, fizička neaktivnost, hipertenzija (koja po- Procenom upotrebe agonista GLP-1 receptora kao potenci-
većava rizik za najmanje dva puta) i dijabetes melitus . Isto- jalne opcije lečenja kardiovaskularnih bolesti kod ovih pa-
2
rijski gledano, insulin je bio povezan sa povišenim vredno- cijenata, studija nastoji da pruži uvid koji može poboljšati
stima šećera u krvi i metabolizmom ugljenih hidrata. Danas kvalitet nege i ishode za ovu populaciju pacijenata.
se smatra da DM značajno utiče na metabolizam masti i
može dovesti do brojnih kardiovaskularnih poremećaja. Ovaj pregledni rad će raspravljati o ulozi agonista GLP-
1 receptora u lečenju dijabetes melitusa kod pacijenata sa
Insulin je hormon koji igra ključnu ulogu u skladištenju kardiovaskularnim oboljenjima (Cardiovascular Disease,
energije, posebno kada postoji velika količina energije. Kod CVD). Sprovedena je sveobuhvatna pretraga baza podataka
dijabetesa tip 2, beta ćelije nastavljaju da proizvode insulin, PubMed, MEDLINE, Cochrane Central Library i EMBASE. Sle-
ali je insulin nedelotvoran u snižavanju nivoa šećera u krvi. deće ključne reči korišćene su za identifikaciju prihvatljivih
Kao rezultat toga, pankreas proizvodi još više insulina, sta- studija: „GLP-1 RA“, „DM“ i „kardiovaskularni poremećaji“.
nje poznato kao insulinska rezistencija, koje je često pove- Pretraga je bila ograničena na publikacije na engleskom je-
zano sa viškom telesne masti i gojaznošću. Nasuprot tome, ziku od 2011. do 2023. godine.
DM tip 1 karakteriše autoimuno uništavanje beta ćelija pan-
kreasa, što dovodi do apsolutnog nedostatka insulina, što
pacijente čini doživotno zavisnim od insulina . Primena in- Kontrola glikemije
3
sulina se obično vrši supkutanom injekcijom, iako se može
dati intramuskularno u hitnim slučajevima. Za pacijente sa Iako je rigorozna kontrola glikemije povezana sa ma-
završnom bubrežnom insuficijencijom, intraperitonealni njim rizikom od mikrovaskularnih problema, prednosti stro-
put je održiva opcija. ge kontrole glukoze na makrovaskularne ishode su manje
jasne. Nakon objavljivanja studija Veterans Affairs Diabetes
Agonisti receptora sličnih glukagonu peptida-1 su me- Trial (VADT), Action to Control Cardiovascular Risk in Diabe-
dikamenti koji se koriste za lečenje osoba sa dijabetes me- tes (ACCORD) i Action in Diabetes and Vascular Disease: Pre-
litusom tip 2. GLP-1 je prvi put , 1987. primenjen kod ljudi . terax and Diamicron Modified Release Controlled Evaluation
4
GLP-1 inhibira glukagon i stimuliše lučenje insulina, a isto- (ADVANCE), čini se verovatnim da intenzivna insulinska
vremeno odlaže pražnjenje želuca i smanjuje unos hrane. terapija kod osoba sa utvrđenom kardiovaskularnom bo-
7
Ovi efekti su značajno doprineli razvoju GLP-1 analoga. Prvi lešću nije smanjila kardiovaskularne događaje . Međutim,
klinički odobreni agonist GLP-1 (Receptor Agonists, RA) re- svi učesnici u ovim studijama bili su pod visokim kardiova-
ceptora bio je eksenatid, peptid koji je u otrovu Gila čudo- skularnim rizikom. Nasuprot tome, prospektivna studija o
višta otkrio John Eng 1992. godine. Prva klinička upotreba dijabetesu Ujedinjenog Kraljevstva (United Kingdom Prospe-
eksenatida dogodila se 2005. godine, primenjena putem ctive Diabetes Study, UKPDS) otkrila je da osobe čije je lečenje
injekcije dva puta dnevno. Naknadna istraživanja kod pa- počelo intenzivno nakon postavljanja dijagnoze imaju sma-
cijenata sa T2DM dovela su do odobrenja eksenatida, dva njen rizik od kardiovaskularnih događaja čak i nakon deset
puta dnevno kao inicijalnog GLP-1 RA, 2005. Tokom godina, godina, uprkos tome što su njihovi nivoi HbA1c ekvivalentni.
eksenatid je testiran u različitim rasporedima doziranja, uk- Nakon ispitivanja STENO-2 (Multifaktorska intervencija i kar-
ljučujući jednom dnevno i jednom nedeljno, radi utvrđivanja diovaskularne bolesti kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2),
efikasnosti u lečenju T2DM. Danas je dostupno nekoliko le- koncept „glikemijskog nasleđa“ proširen je na „metaboličko
kova ove klase, uključujući liksisenatid, liraglutid, albiglutid, nasleđe“. Kao rezultat toga, postaje evidentno da agresivno
dulaglutid i semaglutid . lečenje glikemije i drugih metaboličkih abnormalnosti u ra-
5
nim stadijumima bolesti dovodi do dugoročnog smanjenja
GLP-1 direktno utiče na endokrini pankreas, srce, želu- makrovaskularnih komplikacija .
8
dac i mozak i indirektno na jetru i mišiće. GLP-1 stimuliše lu-
čenje insulina i smanjuje lučenje glukagona. Takođe, pobolj- Osim kontrole glikemije, fluktuacija glikemije povezana
šava osetljivost na insulin i poboljšava odlaganje glukoze. je sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, potencijal-
GLP-1 odgađa pražnjenje želuca, izaziva sitost i smanjuje te- no zbog povećanog oksidativnog stresa. Do danas, nijedna
lesnu težinu u farmakološkim dozama. U studijama na živo- studija sa agonistima GLP-1 receptora nije uključila ovaj pa-
tinjama i in vitro, pokazalo se da povećava masu beta ćelija. rametar. Međutim, autori DUAL I studije procenili su fluktua-
Takođe se smatra da ima korisne efekte na kardiovaskularni cije u nivoima glikemije u plazmi kombinacijom insulina de-
i centralni nervni sistem (Central Nervous System, CNS) . gludeka i liraglutida (Insulin Degludec/liraglutide, IDegLira) u
6
odnosu na svaku komponentu posebno tokom produženog
Cilj ove pregledne studije bio je procena potencijalne perioda od 52 nedelje. Studija pod nazivom „Dvojno delova-
koristi od primene agonista GLP-1 receptora u lečenju pa- nje liraglutida i insulina degludeka u T2DM“ (DUAL I) otkrila
cijenata sa DM tip 2 i kardiovaskularnim bolestima, sa po- je da IDegLira značajno smanjuje varijabilnost intersticijske
sebnim naglaskom na prevenciju i lečenje ateroskleroze i glukoze u poređenju sa samim insulinom degludekom. Do-
endotelne disfunkcije. Dodatno, studija ima za cilj da naglasi datno, varijabilnost u grupi koja je primala liraglutid bila je
važnost razumevanja patogeneze kardiovaskularnih bolesti slična onoj u grupi koja je primala samo insulin degludek .
9
kako bi se odredio optimalni modalitet profilakse i terapije.

42 DOI: 10.5937/Galmed2412038C