Page 24 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

antiinflamatorno, deluju nespecifično na smanjenje znako- gljivičnih i bakterijskih oboljenja kože. Dizajniranje prepara-
va i simptoma oboljenja bez efekta na uzrok oboljenja. Indi- ta koji sadrže topikalni kortikosteroid i antimikotik, odnosno
kacije za primenu kortikosteroida su inflamatorne derma- kortikosteroid i antibiotik, a ponekad i sva tri sredstva omo-
toze, ali takođe se koristi i antimitotski efekat i sposobnost gućava primenu kortikosteroida i kod navedenih infektivnih
smanjenja sinteze vezivnog tkiva, što omogućava njihovo oboljenja kože .
6
korišćenje kod hiperproliferativnih stanja i oboljenja koja u
osnovi imaju poremećaj sinteze vezivnog tkiva . Topikalno primenjeni antibiotici imaju značajnu ulogu
5
u terapiji mnogih čestih dermatoza. Najčešće se koriste u
Efikasnost kortikosteroidnog preparata zavisi od njego- terapiji blagih oblika vulgarnih akni, dok je kod lokalizova-
ve hemijske strukture, koncentracije i tipa podloge u koju je nih bakterijskih infekcija kože njihov značaj takav da često
inkorporiran, te se dele u 4 grupe prema potenciji, od blagih opštu antibiotsku terapiju čine nepotrebnom. Iako se i dalje
do visoko potentnih . Upotrebljavaju se u obliku gela, kre- često propisuju kao profilaktička terapija kod manjih der-
6
ma, masti, losiona, 1-2 puta dnevno, pri čemu se nanose u matohirurških procedura, to se smatra nepotrebnim jer po-
tankom sloju. Prilikom aplikacije kortikosteroidnog prepa- većava mogućnost za alergijske reakcije. Korišćenje lokalnih
rata treba imati u vidu više činilaca. Prvo, nisu sve prome- antibiotika treba vremenski ograničiti do 14 dana, radi sma-
ne na koži u istoj meri osetljive na primenu ovih preparata, njenja mogućnosti razvitka rezistentnih sojeva. Najčešće
te se dermatoze prema svojoj osetljivosti dele u tri grupe, lokalno korišćeni antibiotici su neomicin sulfat, eritromicin,
od visoko osetljivih (inverzna psorijaza, seboroični derma- gentamicin, klindamicin, fusidinska kiselina, hloramfenikol,
titis, atopijski dermatitis kod dece, preko srednje osetljivih mupirocin, bacitracin. Kortikosteroidi za topikalnu primenu
(psorijaza, atopijski dermatitis kod odraslih, parapsorijaza, se najčešće kombinuju sa oksitetraciklinom, bacitracinom i
numularni ekcem...), do grupe oboljenja koja najsporije aminoglikozidima – gentamicinom i neomicinom 9, 10 .
i najlošije reaguju na topikalnu primenu kortikosteroida
(palmoplantarna psorijaza, psorijaza nokatnih ploča, lihen Kombinacija betametazona i gentamicina u topikalnom
planus, alergijski kontaktni dermatitis...). Zatim, značajan je preparatu se često koristi u svakodnevnoj medicinskoj prak-
uticaj regije koja se tretira jer penetracija preparata zavisi od si. Indikovana je primena kod mnogih oboljenja kože kod
debljine kornealnog sloja i vaskularizacije. Na primer, pene- kojih betametazon deluje antiinflamatorno, imunosupresiv-
tracija kortikosteroida je znatna na kapcima, dok je mnogo no, vazokonstriktivno, smanjujući eritem, edem, inflamaciju
manja na dlanovima i tabanima. Predeli vlažne, oštećene, kože, dok gentamicin deluje na Gram pozitivne i negativne
erodovane kože takođe povećavaju penetraciju preparata. bakterije koje su na njega osetljive a koje su prisutne na
Uzrast pacijenta je takođe bitan, pri čemu najveći oprez tre- površini zahvaćenih lezija usled superinfekcije. Naročito je
ba imati prilikom korišćenja preparata kod dece, trudnica, od koristi osobina gentamicina da ima i antiinflamatorno
11
dojilja i kod starijih, kada topikalne kortikosteroide treba dejstvo . Preparat treba aplikovati na manje površine kože,
koristiti na manjoj površini, u kraćem periodu i izbegavati vodeći računa o uzrastu pacijenta, debljini kože u tretiranoj
okluziju, naročito kada se preparat primenjuje ispod pelena regiji i o prisustvu okluzije. Dugotrajno visoko potentnog
koje daju efekat okluzije. Kod dojilja se ne sme aplikovati betametazonskog preparata bez kontrole lekara, naročito
preparat na dojke pre dojenja . Kod svih dermatoza, naro- na većim površinama kože, može dovesti do sistemskih i
6
7
čito kod hroničnih i recidivantnih, i sa posebnim oprezom u lokalnih neželjenih dejstava . Takođe, primena gentamicina
prethodno nabrojanim kategorijama, kortikosteroidne topi- lokalno nosi rizik od alergijskih reakcija 9, 10 . Na sreću, neže-
kalne preparate treba propisivati tokom redovnih kontrola, ljene reakcije topikalno primenjenog preparata su retke,
uz adekvatan savet i preporuke. Suština primene je postići pre svega zahvaljujući posvećenosti lekara koji ih propisuju,
maksimalan pozitivan efekat ove terapije uz minimalizaciju farmaceuta koji pružaju dodatne podatke pacijentima, a i
negativnih dejstava . zahvaljujući samim pacijentima koji se iz godine u godinu
6
sve više interesuju za efekte lekova koje koriste.
Neželjena dejstva topikalnih kortikosteroida mogu biti
lokalna i sistemska. Lokalna neželjena dejstva se javljaju kod
prolongirane primene, pre svega visoko potentnih kortiko- Primeri dermatoza i kliničkih
steroida na regijama koje nisu adekvatne za primenu istih. slika kod kojih je indikovana
Javljaju se atrofija kože, strije, telangiektazije, periorificijalni primena batametazon-gentamicin
dermatitis, akneiformne erupcije, rozacea, purpura, kon- kombinovanog topikalnog preparata
taktni dermatitis. Najčešće se javlja atrofija kože na terenu
antimitotske aktivnosti kortikosteroida. Retko se usled pro- Grupa ekcema predstavlja grupu pruriginoznih derma-
longirane aplikacije visoko potentnih kortikosteroida u re- toza, koje se klinički karakterišu pojavom vezikula, vlaže-
gijama sa tankim epidermisom javljaju sistemska neželjena njem, deskvamacijom i znatnom mogućnošću superinfekci-
dejstva kao adrenalna supresija, Kušingov sindrom, hiper- je. Najčešći oblici ekcema su alergijski kontaktni dermatitis,
tenzija, glaukom i hiperglikemija . kontaktni iritativni dermatitis, dishidrotični ekcem, atopijski
7, 8
dermatitis i numularni ekcem 12, 13 . Smatra se da skoro 20%
Kontraindikacija za primenu kortikosteroida topikalno pacijenata sa kožnim bolestima ima ekcem, pri čemu su
je rozacea. Nisu indikovani za primenu kod vulgarnih akni, šake najčešća lokalizacija. Radi se o raznorodnoj grupi u

24 DOI: 10.5937/Galmed2202023M