Page 48 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

urološke, oftalmološke ili intrakranijalne operacije), što može S obzirom da se biološki sat prirodno suprotstavlja skra-
dovesti do dehiscencije rane i perforacije 9-11 . ćivanju 24-časovnog cirkadijalnog ritma, putovanje na istok
se teže podnosi jer skraćuje dan, putnici duže ostaju budni
Ekspanzija gasa utiče i na medicinsku opremu i poma- tokom noći i imaju problem sa nesanicom. Putovanje na za-
gala koja sadrže vazduh: kaf za naduvavanje na trahealnom pad je vremenski unazad, pa daje organizmu dodatno dnev-
tubusu i traheostomskoj kanili, urinarni kateteri, pneumat- no vreme koje telo prirodno traži i lakše podnosi. Za adapta-
ske imobilizacione udlage, kese za kolostome. Ova pomaga- ciju organizma je potreban jedan dan za svaku vremensku
la takođe mogu povećati svoju zapreminu za oko 30%, što zonu pri putovanju na zapad i 1-5 dana za svaku vremensku
može dovesti do oštećenja samih pomagala, ali i okolnih zonu pri putovanju na istok .
18
tkiva i organa. Ukoliko postoji mogućnost, vazduh treba de-
lom ispustiti ili zameniti odgovarajućim sadržajem vode u Skučen i neudoban prostor za sedenje, uz ograničeno
pomenutoj medicinskoj opremi. „Zarobljeni” vazduh ispod kretanje tokom leta, pogoduje nastanku venske staze. Pu-
postavljenog gipsa svojim širenjem može dovesti do pritiska tovanje avionom je faktor rizika za razvoj tromboze dubokih
na krvne sudove i nerve i izazvati bolove i ishemiju . vena (Deep vein thrombosis, DVT), fenomena poznatog kao
11
„putnička tromboza“. Povezanost između putovanja avio-
Kvalitet, vlažnost i temperatura vazduha u kabini su ta- nom i DVT je i dalje kontroverzno. Sa jedne strane postoje
kođe promenjeni. Relativna vlažnost vazduha koja najviše studije koje nalaze vezu između nastanka DVT i letenja avio-
odgovara čoveku je 40-60%. U putničkoj kabini aviona ta nom sa porastom rizika do četiri puta, posebno kada je tra-
vlažnost je smanjena na vrednosti od 5% do najviše 20%. janje leta duže od 8 h. S druge strane, jedna velika metaana-
Kao rezultat toga može doći do negativnog uticaja suvog liza je pokazala da putovanja avionom na velike udaljenosti
vazduh na reaktivne disajne puteve kod bronhijalne astme, ne povećavaju rizik od nastanka DVT 4, 9, 11 .
nadražaja gornjih disajnih puteva i kašlja, većeg gubitka
tečnosti putem perspiratio insensibilis, sušenja rožnjače (po- Boravak u putničkoj kabini aviona na velikim visinama
sebno ispod kontaktnih sočiva), suvoće kože i dehidratacije doprinosi nastanku Virhovljeve trijade preko individualnih
na dužim putovanjima. Ekstremno suv vazduh u kombinaciji faktora rizika i onih povezanih sa sredinom. Među predis-
sa hipobaričnom hipoksijom može dovesti do pogoršanja ponirajućim faktorima povezanih sa sredinom najznačajniji
nekih bolesti, posebno respiratornih i kardiovaskularnih 11, 15 . su: skučeni prostor bez mogućnosti kretanja, kompresija
poplitealne vene, edem donjih ekstremiteta, dehidratacija
U većini aviona vazduh u kabini recirkuliše, tada se meša zbog smanjenog unosa tečnosti, neprimetan gubitak vode
sa 50% svežeg vazduha. Prenošenje respiratornih infekcija u prostoru sa suvim vazduhom. Individualni faktori rizika
kao i alergena u skučenom prostoru aviona sa reciklira- su: gojaznost, pušenje, alkohol, malignitet, nedavne opera-
nim vazduhom je mnogo lakše . U putničkoj kabini aviona cije, trombofilija, upotreba oralnih kontraceptiva i dr .
11
11
temperatura vazduha je oko 22°C, ali mnogi putnici imaju
subjektivni osećaj hladnoće zbog bržeg strujanja vazduha, Simptomi DVT ili plućne tromboembolije se najčešće jav-
posebno ispod ventilacionih otvora. Putničke kabine aviona ljaju nekoliko sati ili dana nakon leta, ali se mogu javiti i to-
nisu dobro zagrejane iz medicinskih razloga. Hladan vazduh kom višečasovnog leta ili više letova uzastopno. Preventivne
sprečava širenja bakterija i virusa u skučenom prostoru ka- mere uključuju odabir sedišta uz prolaz, periodične šetnje
bine i smanjen je rizik od dehidratacije. Takođe, hipobarična tokom leta, izometrijske vežbe za donje ekstremitete, ade-
hipoksija u kombinaciji sa toplotom može dovesti do umo- kvatnu hidraciju, upotrebu kompresivnih čarapa. Antikoa-
ra, pospanosti i dezorjentisanosti putnika na letu. Na većini gulantna profilaktička terapija u kontekstu profilakse DVT
međunarodnih letova, putnici su izloženi ne baš beznačaj- tokom putovanja avionom se rutinski ne preporučuje, već
nom nivou kosmičke radijacije. Što je let duži i bliži Sever- se odluka donosi individualno .
19
nom polu, veća je i radijacija. Povratni let od Vašingtona do
Pekinga daje putniku dozu radijacije nešto veću od jednog Vibracije i turbulencije koje se mogu javiti tokom leta,
rentgenskog snimka grudnog koša 9, 11, 16 . naročito ako su iznenadne, mogu dovesti do povreda put-
nika, najčešće ispalim predmetima iz boksova za odlaganje
Promena vremenskih zona tokom dugih letova može do- prtljaga, smeštenih iznad glava putnika. Osim lakših povre-
vesti do cirkadijalnih disritmija i tzv. jet lag sindroma. Ovaj da, kao što su posekotine, moguće su frakture i krvarenja.
sindrom nastaje zbog desinhronizacije između unutrašnjeg Nepažnjom kabinskog osoblja i/ili samih putnika može doći
biološkog sata i spoljašnjeg okruženja i izazvan je prola- do opekotina vrelim čajem ili kafom .
8
skom kroz više vremenskih zona u kratkom vremenskom
periodu. Jet lag može doprineti pogoršanju zdravstvenog
stanja hroničnih bolesnika. Karakteriše ga umor, nesanica ili Apsolutne i relativne
preterana pospanost, poremećaj ciklusa spavanja i budnos- kontraindikacije za let avionom
ti, nedostatak apetita, poremećaj varenja, smanjene psiho-
motorne i kognitivne sposobnosti. Težina jet lag-a zavisi od Hronični bolesnici bi trebalo da se obrate svom lekaru
pravca leta, broja pređenih vremenskih zona, godina života pre putovanja avionom, kako bi od njega dobili savete, a u
(teže ga podnose stariji putnici) 9, 17 . nekim (rizičnim) slučajevima i dozvolu za let avionom. Opšte
je pravilo da pojedinac sa nestabilnim zdravstvenim stanjem

46 DOI: 10.5937/Galmed2308044P