Page 52 - GALENIKA MEDICAL JOURNAL

prvi pomoć i hitna medicinska stanja. Takođe, postoji velika pomoć od strane kabinskog osoblja za ugroženog putnika.
razlika u sadržaju opreme za hitna medicinska stanja u naci- Nasuprot tome, u svim zemljama Evropske Unije, Australi-
onalnim evropskim kompanijama u odnosu na niskobudžet- ji, većini azijskih zemalja i zemljama Bliskog istoka, lekar u
ne low cost kompanije 6, 27 . avionu ima zakonsku obavezu da pruži medicinsku pomoć
ugroženom putniku 31, 35 . U našoj zemlji ulogu lekara u pru-
Pravilnik o obavljanju javnog avio prevoza i nekomerci- žanju hitne medicinske pomoći van radnog mesta reguliše
jalnog letenja, objavljen u Službenom glasniku Republike „Kodeks profesionalne etike lekarske komore Srbije“ (član 6)
Srbije pominje komplete za prvu pomoć i hitna medicinska u kome se kaže: „Lekar ne sme odbiti da pruži hitnu lekar-
stanja, ali ne govori o njihovom sadržaju. Svaki avion na 100 sku pomoć koja odgovara njegovoj stručnoj osposobljeno-
ugrađenih putničkih sedišta mora da ima jedan komplet za sti, bez obzira da li je na dužnosti ili nije i bez obzira na to da
prvu pomoć. Avioni sa više od 30 sedišta (Maximum Opera- li je za pomoć izričito zamoljen .“
28
tional Passenger Seating Configuration, MOPSC) moraju da
imaju komplet za hitna medicinska stanja, ako je bilo koja Stjuardese su kroz svoju obuku, koju obnavljaju na svake
tačka planirane rute udaljena više od 60 minuta leta . dve godine u potpunosti upoznate sa procedurama za hitne
28
medicinske slučajeve tokom leta. U obavezi su da obezbede
Od 1997. mnogi avioni i aerodromi su opremljeni auto- svu dostupnu opremu za prvu pomoć, naprednu hitnu me-
matskim spoljašnjim defibrilatorima. U SAD od 2004, ko- dicinsku pomoć, dodatni kiseonik, AED sa EKG monitorom,
mercijalni letovi sa najmanje jednom stjuardesom moraju kao i komunikaciju između lekara koji se nalazi pored putni-
da nose AED. Članovi kabinskog osoblja prolaze obuku za ka, kokpita/pilota i telemedicinske podrške sa zemlje. Me-
korišćenje AED. Mnoge avio kompanije stoga dozvoljavaju đunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (International
samo stjuardesama koje su edukovane za korišćenje AED da Air Transport Association, IATA) uvela je smernice za upravlja-
ga jedine i koriste u avionu, a ne lekar-dobrovoljac. U sluča- nje medicinskim problemima tokom leta. Lekar-dobrovoljac
ju da AED ima EKG monitor, može se koristiti kao pomoć u treba da se predstavi kabinskom osoblju aviona uz odgova-
dijagnozi za praćenje srčanog ritma kod pacijenata sa npr. rajuću legitimaciju, kao i nivoom medicinskog obrazovanja
sinkopom, bolom u grudima ili aritmijom 4, 11 . koji poseduje. Takođe, neophodno je da dobije saglasnost
8
Potreba za medicinskim kiseonikom tokom leta avi- za pomoć od svesnog putnika .
onom, nalaže da putnici kojima je potreban dodatni izvor Svojim znanjem i iskustvom lekar treba da pokuša da
kiseonika tokom leta, moraju uz lekarsku potvrdu podne- stabilizuje ugroženog putnika do sletanja aviona. Treba
ti poseban zahtev avio kompaniji najmanje 48 h pre leta. utvrditi glavni zdravstveni problem pacijenta i njegovo traja-
Kiseonik se obezbeđuje u kiseoničnim bocama ili preko nje, kao i postojanje udruženih i pratećih simptoma (npr. bol
portabilnog koncentratora O . U zavisnosti od pravila avio u grudima, kratak dah, mučnina ili povraćanje, unilateralna
2
kompanije, boce ili koncentrator obezbeđuju ili sama avio slabost ili ukočenost). Svakako, potrebno je najpre proveriti
kompanija ili putnik uz dozvolu kompanije. Korišćenje pada- vitalne znake (stanje svesti, disanje, puls i krvni pritisak). Ako
jućih maski za terapeutski kiseonik je zabranjeno - koriste se se krvni pritisak ne može izmeriti auskultatornom metodom
samo u hitnim slučajevima dekompresije kabine. Nivo SaO zbog buke, vibracija ili drugih razloga) treba ga izmeriti pal-
2
na zemlji > 90% (ili PaO > 70 mmHg) obično ne zahteva me- pacijom radijalnog pulsa. Takođe, potrebno je razmotriti ko-
2
dicinski O tokom leta .
20
2 rišćenje EKG monitora AED, ako ta mogućnost postoji.
Neophodno je dokumentovati sve relevantne podatke
Zakonski i etički aspekti uloge lekara vezane za kliničku sliku, dijagnostičke, terapijske i druge
u rešavanju hitnih medicinskih preduzete mere. Ove informacije treba dostaviti medicin-
2, 8
stanja tokom leta avionom skom osoblju po dolasku na odredište .
Iako se lekari najčešće dobrovoljno odazivaju da pomo-
gnu u zbrinjavanju ugroženih putnika u avionu, još uvek Medicinska podrška na zemlji
ne postoje obavezujuće preporuke. U istraživanju Sanda i
saradnika je utvrđeno da je u 86% slučajeva lekar ili drugi Medicinska podrška na zemlji ima zadatak da u slučaju
medicinski profesionalac bio uključen u tretman ugroženih nastanka hitnog medicinskog stanja preko pilota, stjuarde-
putnika tokom leta 29, 30 . se ili direktno u kontaktu sa lekarom, preko satelitskog te-
lefona, stručno pomogne u stabilizaciji pacijenta. Primarna
U slučaju nastanka hitnog medicinskog stanja u avionu uloga ovih telemedicinskih agencija (MedAire i The first call)
putnik-lekar treba odmah da se prijavi i predstavi kabin- je da pomognu u donošenju medicinskih odluka podržava-
skom osoblju sa svojim profesionalnim kvalifikacijama. U njem, savetovanjem i usmeravanjem medicinskih volontera
mnogim zemljama to nije zakonska obaveza, ali jeste mo- u avionu. Oni takođe pružaju smernice pilotima u vezi sa
ralna i etička. Bazirano na etičkim principima svaki lekar je odlukama o preusmeravanju aviona i mogu preporučiti op-
u obavezi da pruži pomoć u okviru svojih znanja i sposob- timalne lokacije za sletanje, u zavisnosti od statusa pacijen-
nosti . U SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Singapuru lekari u ta i radne dijagnoze 8, 11 .
2
avionu nisu u zakonskoj obavezi da se odazovu na poziv za

50 DOI: 10.5937/Galmed2308044P